Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko najavio je mobilizaciju određenih vojnih jedinica radi dodatne provere njihove borbene gotovosti, u okviru šireg procesa jačanja i kontrole spremnosti oružanih snaga zemlje.

Kako prenose ruske agencije, Lukašenko je tokom sastanka sa ministrom odbrane Viktorom Hrenjinom ocenio da Belorusija mora kontinuirano da održava visok nivo vojne pripravnosti, uz poruku da je osnovni cilj, mir,  moguć samo ako su snage spremne za potencijalna ratna dejstva.

"Dalje ćemo, kao što sam i obećao, ciljano mobilisati jedinice kako bismo ih pripremali za rat. Daj Bože da uspemo da ga izbegnemo", izjavio je Aleksandar Lukašenko.

On je istakao da će proces provere i obuke biti nastavljen bez zastoja, uz poseban fokus na nedostatke koji su uočeni tokom nedavnih inspekcija. Prema njegovim rečima, rukovodstvo vojske, a pre svega ministar odbrane, mora posvetiti „krajnje ozbiljnu pažnju“ uočenim slabostima u sistemu.

"Veoma računam na to da se ovaj proces neće zaustaviti i da će rukovodstvo vojske, a pre svega ministar, posvetiti krajnje ozbiljniju pažnju nedostacima koji su otkriveni tokom ove provere", naglasio je Lukašenko.

Sistem provera borbene gotovosti Oružanih snaga Belorusije započet je sredinom januara i sproveden je na iznenadan način, bez prethodne najave standardnim komandnim strukturama. Jedinice su dovođene u stanje borbene gotovosti mimo uobičajenih procedura Ministarstva odbrane i Generalštaba, kako bi se dobila realna slika operativne spremnosti.

Prema oceni beloruskog predsednika, reč je o najopsežnijoj proveri oružanih snaga u novijoj istoriji zemlje, koja je pokazala i određene slabosti, ali i spremnost sistema da brzo reaguje u vanrednim situacijama.

Poteze beloruskog rukovodstva treba posmatrati u kontekstu rata u Ukrajini i pojačanog prisustva NATO snaga u zemljama članicama u blizini beloruskih granica. Belorusija, kao bliski saveznik Rusije, poslednjih godina intenzivno prilagođava svoju vojnu doktrinu novim bezbednosnim okolnostima.

Iako Lukašenko formalno ističe da Minsk ne želi sukob, ovakve izjave i mere pokazuju da se vojna struktura zemlje sve više usmerava ka scenarijima visokog intenziteta i brzog reagovanja u slučaju iznenadnog napada.