Sjedinjene Američke Države čekale su 10 dana odgovor Irana na okvirni plan za okončanje rata. Kada su zahtevi Teherana stigli u nedelju, pokazali su da Islamska Republika i dalje namerava da izvuče pobedu iz sukoba uprkos pritisku predsednika SAD Donalda Trampa da dođe do kapitulacije režima, piše CNN.

Nijedna strana javno nije objavila tačne uslove o kojima se pregovara, ali su iranski državni mediji preneli da je Teheran u svom odgovoru tražio potpuni kraj rata, formalno priznanje svog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom i potpuno ukidanje sankcija.

Ti samouvereni zahtevi predstavljali su kontra-predlog koji je Tramp brzo odbacio. On ga je nazvao „potpuno neprihvatljivim“, a zatim i „običnim đubretom“.

I dalje nije jasno na koje je konkretne delove Tramp imao primedbe, pošto je ceo predlog obavijen velom tajne. Iranski državni mediji dosledno predstavljaju poziciju Teherana tokom rata kao poziciju snage, u skladu sa očiglednim nastojanjem vlasti da domaćoj javnosti prikaže iransku pobedu.

Od kada su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran pre više od 10 nedelja, Islamska Republika vodi strategiju koja odlučno odbacuje svaki signal kapitulacije. Umesto toga, Teheran pokazuje spremnost da po potrebi produži sukob kako bi povećao pritisak na Vašington i izdejstvovao velike ustupke koji bi finansijski ojačali režim i obezbedili njegov dugoročni opstanak.

– Misle da ću se umoriti, da će mi dosaditi ili da ću biti pod pritiskom – rekao je Tramp novinarima u Beloj kući u ponedeljak. – Nema nikakvog pritiska. Ostvarićemo potpunu pobedu.

Tramp se takođe požalio da iranski lideri „menjaju mišljenje“ kada dve strane deluju blizu dogovora, što možda odražava očigledno odbijanje iranskog vojnog vrha da pristane na mere koje bi zadovoljile njegove zahteve.

Različiti prioriteti

Zastoj proizlazi iz različitih prioriteta. Tramp traži ono što je jedan analitičar opisao kao „brzu i laku“ pobedu koja uključuje trenutne ustupke oko iranskog nuklearnog programa, dok je Teheran odlučan da te zahteve odloži i prvo izvuče sopstvene ustupke.

U jednom od svojih predloga Iran je izneo postepeni, fazni pristup pregovorima, pri čemu bi se početne faze fokusirale na proglašenje kraja rata na svim frontovima, ukidanje sankcija i prekid američke pomorske blokade, dok bi razgovori o nuklearnom programu bili ostavljeni za kasnije faze.

Međutim, Tramp zahteva da Iran formalno obustavi svoj nuklearni program na određeni period — američki zvaničnici, čini se, žele najmanje 10 godina — i da preda postojeće zalihe od procenjenih 440 kilograma visoko obogaćenog uranijuma.

– Ovde postoji sukob percepcija – rekla je Sanam Vakil, direktorka Programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri londonskom istraživačkom centru „Četam haus“. – Nalazimo se u pat poziciji jer predsednik Tramp ne razume zašto ti ljudi ne žele da postignu sporazum kako bi spasli sami sebe.

– Oni mu neće dati ustupke na početku sporazuma jer mu ne veruju – rekla je Vakilova i dodala da su Iranci „ličnu cenu platili upravo zbog njega“.

Na redovnoj konferenciji za novinare portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je da je „spor“ sa Vašingtonom „između strane koja traži samo svoja osnovna prava i strane koja insistira na kršenju prava druge strane“. Dodao je da su iranski zahtevi „razumni“ i „odgovorni“.

– Odgovor iranskog režima odražava način razmišljanja rukovodstva koje veruje da je preživelo rat i pobedilo, a ne da je izgubilo – napisao je na mreži Iks Dani Citrinovič, viši istraživač Instituta za studije nacionalne bezbednosti. – Zbog toga njihovi zahtevi ostaju visoki, a spremnost na kompromis izuzetno ograničena.

Dok Tramp pokušava da izvrši pritisak na Iran, Teheran signalizira da želi sveobuhvatniji i dugoročniji sporazum zahtevajući čvrste garancije da SAD neće ponovo pokrenuti rat.

Uoči Trampove posete Kini ove nedelje, iranski zvaničnici predložili su da Peking bude garant svakog budućeg sporazuma. Prošle nedelje Teheran je poslao ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija u Peking na razgovore sa kineskim kolegom.

– S obzirom na poziciju koju Kina ima za Iran i druge zemlje regiona Persijskog zaliva, Peking može služiti kao garant svakog sporazuma – napisao je iranski ambasador u Pekingu Abdolreza Rahman Fazli u nedelju na mreži Iks. – Svaki potencijalni sporazum mora nužno biti praćen garancijama velikih sila i iznet pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Primirje na „aparatima za održavanje života“

Tramp je dugo vodio kampanju protiv uvlačenja SAD u „beskonačne ratove“, ali Iran je pokušao da ga uvuče u skup i iscrpljujući sukob. Umesto odlučne pobede koju je tražio nakon ubistva vrhovnog vođe Islamske Republike i njegovih glavnih komandanata, rat se sve više pretvara u pat poziciju.

Iako je između Irana i SAD pre više od mesec dana postignuto primirje, nekoliko pomorskih sukoba izbilo je u Ormuskom moreuzu dok obe strane nastavljaju borbu za dominaciju nad tim ključnim plovnim putem.

Saveznici Vašingtona u regionu takođe tvrde da je Iran obnovio napade balističkim raketama i dronovima na njihove gradove posle više nedelja zatišja.

A pošto pregovori između dve prestonice tapkaju u mestu, Tramp je u ponedeljak izjavio da je primirje u opasnosti od raspada.

– Rekao bih da je primirje praktično na aparatima za održavanje života – rekao je novinarima u Beloj kući.

Sa druge strane, vojni vrh Islamske Republike signalizira da mu odgovara Trampovo nezadovoljstvo ponuđenim predlozima.

– Niko u Iranu ne pravi planove kako bi zadovoljio Trampa – napisao je u nedelju na mreži Iks iranski vojni portparol Ebrahim Zolfagari. – Pregovarački tim mora razvijati planove koji poštuju isključivo prava Irana i prirodno je da bi bilo bolje da Tramp njima ne bude zadovoljan.