Teheran i Vašington nastavljaju političko i diplomatsko nadmudrivanje oko uslova za okončanje rata, dok Iran sve otvorenije ističe da je Ormuski moreuz postao njegov ključni strateški adut.

Vrhovni lider Irana Modžtaba Hamnej poručio je prošlog meseca da će Teheran zaštititi svoju nuklearnu i raketnu tehnologiju kao „nacionalnu imovinu“, uz tvrdnju da su Sjedinjene Američke Države pretrpele „ponižavajući poraz“.

Iran je ranije godinama tvrdio da je njegov nuklearni program isključivo miroljubiv, što su, kako se navodi, u određenoj meri podržavali i inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Međutim, sankcije i ratna eskalacija doveli su do promene pristupa Teherana.

U poruci povodom Nacionalnog dana Persijskog zaliva, Hamnei je poručio da region ne sme biti pod dominacijom „autsajdera koji dolaze sa hiljadama kilometara udaljenosti“, naglašavajući zajedničku budućnost Irana i njegovih suseda.

Istovremeno, iranski vojni zvaničnici upozorili su da će u slučaju novih američkih napada biti gađana naftna i gasna infrastruktura u regionu.

Iran je 2. maja 2026. godine saopštio da izraelskim brodovima više neće biti dozvoljen prolazak kroz Hormuški moreuz bez plaćanja ratne odštete. Savetnik vrhovnog lidera Abbas Aragči ocenio je da je moreuz „kapacitet jednak atomskoj bombi“.

Hormuški moreuz kao geopolitička tačka pritiska

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp odustao od operacije „Projekat Sloboda“, Iran je najavio novi mehanizam kontrole pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.

Od početka sukoba, koji je eskalirao krajem februara, došlo je do niza promena u regionalnoj politici. Među njima se navodi i odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata da se povuku iz OPEK-a, što bi moglo izazvati nove poremećaje na globalnom tržištu nafte.

U tekstu se navodi i da bi takav potez mogao uticati na stabilnost organizacije, dok bi eventualne promene u proizvodnji nafte mogle dovesti do dodatnih oscilacija cena na svetskom tržištu.

Diplomatski kanali i pregovori u zastoju

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, gde je razgovarano o mogućem produženju primirja.

Putin je, prema navodima, poručio da će Rusija učiniti sve kako bi se postigao mir u regionu.

Paralelno, održani su i kontakti sa Kinom, gde se ministar sastao sa šefom kineske diplomatije Vang Jiem, što ukazuje na sve veću ulogu Pekinga u diplomatskim naporima.

Pregovori, koji se vode posredstvom Pakistana i Omana, zasad ne daju rezultate. Iran traži širi sporazum koji uključuje prekid neprijateljstava na više frontova, ukidanje sankcija, povlačenje američkih snaga iz regiona i međunarodne garancije bezbednosti Ormuskog moreuza.

S druge strane, Tramp je iranski odgovor nazvao „potpuno neprihvatljivim“, tvrdeći da Teheran iznosi zahteve koji vode ka zastoju pregovora.

Diplomatski proces je trenutno u zastoju, dok se Sjedinjene Države suočavaju sa sve većom izolacijom u odnosu na deo svojih tradicionalnih saveznika