Iran je u Teheranu javno predstavio novi borbeni dron pod nazivom „Araš 3“, za koji tvrdi da ima domet do 2.000 kilometara i sposobnost da pogodi ciljeve širom Bliskog istoka. Prema izveštaju švajcarskog lista Blik, ovaj sistem prvi put je prikazan na događaju „Odanost Iranu“, održanom u centru prestonice, kao jasna poruka u trenutku pojačanih tenzija sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovakav tip naoružanja mogao značajno uticati na bezbednosnu ravnotežu u regionu, posebno zbog njegove namene i načina upotrebe.

Šta je “Araš 3” i kako funkcioniše

Prema informacijama koje prenosi Blik, „Araš 3“ spada u kategoriju tzv. kamikaza-dronova, odnosno bespilotnih letelica koje su dizajnirane za jednokratnu upotrebu. Njihova funkcija je da dolete do cilja i aktiviraju eksploziv pri udaru.

Ovaj model ima deklarisani domet od 2.000 kilometara, što znači da može pokriti veliki deo Bliskog istoka. Dron nosi eksplozivno punjenje od oko 150 kilograma i može da razvije brzinu do 600 kilometara na sat.

Dimenzije letelice – dužina oko 3,5 metra i raspon krila od približno 2,5 metra – svrstavaju ga među veće sisteme u svojoj klasi. Naziv „Araš“ potiče iz persijske mitologije i odnosi se na legendarnog strelca poznatog po preciznim i dalekometnim hicima.

Strategija i zašto je važan ovaj razvoj

Jedna od ključnih karakteristika ovog sistema je način navigacije. Dron koristi kombinaciju satelitskog navođenja i unutrašnjeg sistema koji omogućava nastavak leta čak i u slučaju ometanja GPS signala.

Kako ističu vojni analitičari, strategija iza ovakvih sistema zasniva se na masovnoj upotrebi – istovremeno lansiranje većeg broja jeftinijih dronova kako bi se preopteretila protivvazdušna odbrana protivnika. Time se protivnik primorava da troši znatno skuplje rakete i resurse za njihovo obaranje.

Upravo ta kombinacija dometa, autonomije i masovne upotrebe čini ovakve sisteme potencijalno opasnim u savremenim sukobima.

Šta to znači

Predstavljanje „Araš 3“ dolazi u trenutku krhkog primirja i pojačanih političkih tenzija, što dodatno naglašava njegovu simboličku i stratešku težinu. Iako se radi o demonstraciji vojne sposobnosti, analitičari upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno podići napetosti u regionu.

U narednom periodu očekuje se da će razvoj i upotreba bespilotnih sistema igrati sve veću ulogu u vojnim strategijama, dok će države ulagati i u naprednije sisteme protivvazdušne odbrane kako bi odgovorile na ovakve pretnje.