Bilo kakvo američko povlačenje značilo bi ulaganje milijardi dolara u višegodišnji proces. Zatim, tu je i korisnost nemačkih baza za američku projekciju globalne moći. Bez njih, američke snage bi se suočile sa poteškoćama u vođenju rata protiv Irana.

"Takvo povlačenje zahtevalo bi dugoročno planiranje i povuklo bi značajne troškove", rekla je nemačka liberalna poslanica Mari-Agnes Štrak-Cimerman, koja predsedava Odborom za odbranu Evropskog parlamenta.

Ona kaže da se Sjedinjene Države oslanjaju na ovu lokaciju, posebno kada je u pitanju operacija na Bliskom istoku.

Podsetimo, Tramp je napao Nemačku nakon što ga je kancelar Fridrih Merc provocirao zbog rata protiv Irana.

"Sjedinjene Države proučavaju i razmatraju moguće smanjenje trupa u Nemačkoj, sa odlukom da se to desi u narednom kratkom vremenskom periodu", napisao je Tramp u četvrtak uveče, kasnije dodajući da bi "kancelar Nemačke trebalo više vremena da posveti okončanju rata sa Rusijom/Ukrajinom... i popravljanju svoje slomljene zemlje."

Merc je u četvrtak izbegao direktno pominjanje Trampovih pretnji.

"Naš kompas ostaje jasno usmeren na jak NATO i pouzdano transatlantsko partnerstvo", rekao je.

Najnoviji komentar podvlači Trampovu trajnu frustraciju njegovim evropskim partnerima zbog toga što su uglavnom izbegli sukob sa Iranom više od dva meseca nakon što je prvi put naredio vazdušne napade.

Predsednik je takođe pretio drugim zemljama da se ne pridržavaju mišljenja o Iranu - uključujući Veliku Britaniju i Španiju - ali do sada to nije dovelo do bilo kakvih promena u njihovim vojnim odnosima.

SAD su preispitivale obim svog prisustva u Evropi još od pre Trampovog predsedništva, ali su do sada naznačile da neće vršiti velika povlačenja, već će umesto toga pozvati kontinent da preuzme veći deo sopstvene odbrane i okrene se ka Azijsko-pacifičkom regionu.

"Ako razmotre gde bi mogli najbolje da iskoriste svoje baze u Evropi... ne mislim da je to iracionalno. Ako se to radi kao osvetnička želja da se kazne saveznici... onda ne bi bilo mudro", rekao je jedan neimenovani visoki diplomata NATO-a.

 Ali svako iznenadno povlačenje moglo bi da potkopa evropsku odbranu od Rusije u vreme kada rastu strahovi da bi Moskva mogla da napadne neku evropsku zemlju do kraja decenije.

"To bi oslabilo odvraćajući stav NATO-a jer bi signaliziralo Putinu da je Amerikancima svakim danom sve manje stalo, da je Evropa sve više izložena", rekla je Gerlinde Nihus, stručnjak za bezbednost i bivši dugogodišnji zvaničnik NATO-a.

Reči, ne dela

Uprkos Trampovoj pretnji, povlačenje vojnika neće biti lako.

Oko 36.000 američkih vojnika trenutno je stacionirano u Nemačkoj, što je oko polovine ukupnog vojnog prisustva Vašingtona u Evropi. Zemlja je dom desetina američkih objekata, uključujući i najviše američke komande za Evropu i Afriku, a takođe poseduje i kritičnu vojnu imovinu, uključujući nuklearne bombe B-61.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je naredio povlačenje 12.000 američkih vojnika iz Nemačke, ali nije uspeo da to završi pre nego što je predsednik Džo Bajden stupio na dužnost.

"U teoriji ne postoje značajne zakonske ni političke prepreke da ga spreče da ponovo povuče trupe iz Nemačke s obzirom na veoma ograničen uticaj koji američki Kongres ima nad vojnim pitanjima", kaže Dženifer Kavana, direktorka vojne analize u tink-tenku "Odbrambeni prioriteti".

Jedino konkretno ograničenje je zakon iz 2025. godine koji sprečava predsednika da ostavi manje od 76.000 vojnika u Evropi. Sa do 85.000 vojnika na kontinentu, to mu daje zakonski maksimum od 9.000 vojnika.

Ali čak bi i to trajalo minimum četiri godine i moglo bi koštati stotine milijardi dolara kada se uračunaju i indirektni troškovi, rekao je penzionisani general Mark Hertling, bivši komandant američke vojske u Evropi koji je pomogao u upravljanju značajnim smanjenjem američkih snaga između 2003. i 2011. godine.

To, tvrdi Hertling, ne uzima u obzir šire složenosti i troškove, uključujući preseljenje hiljada porodica vojnika, otpuštanje lokalnih nemačkih radnika, zatvaranje bolnica i ostavljanje tek nadograđenih baza napuštenim.

Brzo povlačenje bi takođe bilo izuzetno štetno za američku vojnu kampanju u Iranu, dodao je, s obzirom na značajnu ulogu koju baze poput Ramštajna igraju u koordinaciji napada dronovima i transportu osoblja i opreme na Bliski istok.

Postoje i druge praktične prepreke za uklanjanje vojnika.

"Gde bi oni otišli? Potrebna vam je infrastruktura, potrebne su vam baze, potreban vam je smeštaj - koji ne postoji samo negde drugde i čeka", rekla je Klaudija Mejdžor, viša potpredsednica za transatlantsku bezbednost u Nemačkom Maršalovom fondu.

Bar u ovom trenutku, Nemačka nema razloga da brine. Berlin je "spreman" za potencijalno povlačenje američkih snaga i razgovarao je o tom pitanju "tesno i u duhu poverenja u svim telima NATO-a", rekao je u četvrtak nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful.

"Uprkos nekim impulsivnim izjavama predsednika, i dalje imam osnovni nivo poverenja u transatlantske odnose", rekao je Kristof Šmid, poslanik vladajuće nemačke Socijaldemokratske partije.

"Američku administraciju morate meriti više po njenim postupcima nego po rečima", rekao je.