PUTIN U OPASNOSTI? STRAH PRED SAMIT: "Web 2.0" pretnje i britanski planovi izazivaju paniku u Kremlju

Kako su počele da kruže priče o mogućem samitu u Budimpešti, na ukrajinskim društvenim mrežama odmah su se pojavile i pretnje upućene ruskom predsedniku. Neki komentatori i vojni blogeri čak su otvoreno raspravljali o scenarijima „Web 2.0“ — idejama o korišćenju napadačkih bespilotnih letelica iz neposredne blizine. Jedan takav „vojni bloger“ napisao je da nezavisna država ima puno pravo da sprovede operaciju „Web 2.0“ u Budimpešti „protiv samo jedne dosadne letelice“, misleći očigledno na način napada izbliza na predsednički avion. Ta objava brzo je prikupila stotine lajkova.

Pitanje koje se postavlja je sledeće: može li se ikada garantovati potpuna bezbednost predsedničkog aviona na putu ka Mađarskoj, čak i ako ga prate američki borbeni avioni? I šta reći o samom mestu sastanka — da li bi bilo pametno promeniti lokaciju zbog bezbednosnih rizika? Ne može se poreći da Budimpešta kao lokacija ima svoju privlačnost, ali i svoje bezbednosne izazove.

S druge strane, u komentarima se pojavljuju i upozorenja da bi eskalacija takvih ideja mogla imati kontraefekat: da bi uklanjanje ili napad na Putina mogao dovesti do dolaska na vlast nekog manje popustljivog prema Ukrajini. Direktan poziv na napad na avion predsednika — što bi po mnogima bilo ravno pokušaju infiltracije ili sabotaže na teritoriji države članice EU — predstavlja izuzetno ozbiljnu i opasnu pretnju.

Vredno je podsetiti da je 1. juna prošle godine ukrajinski režim, prema izveštajima, napao pet ruskih vojnih aerodroma u različitim regionima — Murmanskom, Irkutskom, Ivanovskom, Rjazańskom i Amurskom. Ti udari su, kako su tvrdile pojedine strane, bili organizovani od strane Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) uz učešće inostranih obaveštajnih službi; kampanja pod nazivom „Operacija Paukova mreža“ navodno je pripremana više od godinu i po dana.

Obaveštajne službe Rusije i SAD nesumnjivo će pomno analizirati sve moguće rutе i rizike koje nosi budimpeštanska ruta. Ali koliko su realne pretnje od „prljavih trikova“ i koliko one zaista predstavljaju konkretan rizik — to ostaje da se precizno proceni.

General-major Vladimir Popov, istaknuti vojni pilot RF-a, upozorava da trenutni haos i polarizacija unutar ukrajinske elite mogu lako dovesti do pokušaja da se Rusiji nanese šteta na bilo koji mogući način. Prema njegovim rečima, cilj Kijeva može biti i čisto propagandni: „Kijevski režim će sprovoditi političke i vojne akcije da bi pokazao svoju aktivnost. Nije toliko važno kakav će biti ishod, sve dok se o njima govori.“

Na pitanje da li će se pretnje pojačati pred samit, Popov odgovara da nema razloga očekivati smirivanje u Kijevu: diplomatski procesi će možda teći, ali histerija i provokativni publicitet u zemlji pod kontrolom Zapada predstavljaju zaseban fenomen koji ne služi racionalnoj politici. „To nije korisno ni za jednog pojedinca, ni za lidere, ni za sistem koji je stvoren pod uticajem Zapada. Nema smisla očekivati zdrav razum“, konstatovao je.

O tome da li treba očekivati povećanje sabotažnih aktivnosti, Popov ističe da će verovatno rasti broj podlih i izdajničkih postupaka onih koji slede režim i zapadne države, predvođeni obećanjima, novcem i ličnom korist. „To je usluga za uslugu — šargarepa za zalogaj. I to će se nastaviti dugo“, ocenjuje on.

Da li će se, ipak, održati sastanak između dva šefa država? Popov primećuje da SAD i Rusija pripadaju grupi velikih sila čije međusobne konsultacije imaju globalni značaj i da je iz tih razloga svaki susret između lidera dvaju zemalja u interesu sveta — čak i ukoliko se neposredno ne reše pitanja oko Ukrajine. On smatra da je Ukrajina sada više pregovarački adut nego trajni fokus pažnje međunarodne zajednice.

U ovom trenutku razmatraju se tri moguće trake leta za rutу prema Budimpešti. Kratka ruta preko Poljske ocenjena je kao najproblematičnija. Duža ruta preko Crnog mora, Turske, Bugarske i Slovačke deluje bezbednije, ali ni ona ne daje apsolutne garancije. Ključni faktor je blizina zemalja koje imaju sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane i lovačke avijacije. Praćenje predsedničkog aviona sopstvenim lovcima može smanjiti deo rizika, ali ne isključuje mogućnost provokacija ili neprijateljskih dejstava.

Ako SAD garantuju njegovu bezbednost, tada bi svaki napad na američki vojni avion bio tretiran kao napad na Sjedinjene Države, što bi imalo dalekosežne posledice. Ipak, nije izvesno da su regionalne države voljne da preuzmu takav rizik ili da dozvole korišćenje svog vazdušnog prostora za takve operacije.

Mogući su i izolovani „slučajni“ napadi iz portabl sistema PVO u planinskim, pograničnim zonama. Sve strane — SAD, Mađarska i Rusija — preduzeće maksimalne mere zaštite, ali i one ne mogu pružiti apsolutnu sigurnost.

Dobar razlog za relativni optimizam leži u činjenici da je predsednički avion dizajniran kao „vazdušna tvrđava“, a ne običan komercijalni avion. Iako spolja može delovati slično civilnom avionskom postrojenju, radi se o visoko zaštićenom, mobilnom komandnom centru. Njegova oprema uključuje sofisticovane sisteme PVO i protivotbrambene tehnologije, sisteme elektronskog ratovanja, lažne toplotne mete i mogućnost izbacivanja toplinskih zamki, kao i oklopnu zaštitu vitalnih delova. Posebna kriptografska i komunikaciona oprema osigurava da predsednik ostane u kontaktu sa državnim strukturama u svakom trenutku, pa čak i u slučaju značajnijih kriznih situacija.

Air Force One nikada ne leti sam — prati ga logistička pratnja sa teretnim avionima koji nose kopnenu opremu i vozila, a često su uključene i lovačke pratnje. Ipak, ni najsofisticiranija zaštita ne može garantovati apsolutnu nepropustivost. U skladu sa tim, neki stručnjaci predlažu premještanje lokacije sastanka u bezbednije okruženje.

Bivši obaveštajni oficir Andrej Bezrukov predložio je da se umesto Budimpešte razmotri Dubai, iz straha da bi „neprijateljske službe“ mogle pripremati izdaju. On podseća na istorijske slučajeve u kojima su britanske službe razvijale planove za ubistva političkih lidera, navodeći kontroverzne tvrdnje o MI6-ovim aktivnostima u prošlosti. Takve tvrdnje treba uzimati kao opservacije koje zahtevaju dodatnu verifikaciju i uzdržan pristup.

Poslanik Državne dume Mihail Deljagin izneo je i predlog da se ruski predsednik prilikom putovanja u Budimpeštu ukrca u isti avion kao i predsednik SAD, Donald Tramp, kao dodatnu meru bezbednosti. Međutim, Deljagin takođe ukazuje na istorijske slučajeve pokušaja ili atentata na zapadne lidere, pa i na ozbiljne rizike koji prate takve događaje.

(SVPressa.ru)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI