SIJARTO PORUČIO BRISELU: Nadam se da Evropa neće poremetiti proces rešavanja ukrajinske krize, kao u Istanbulu 2022.

Mađarski ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa Peter Sijarto izjavio je da se nada kako proces rešavanja sukoba u Ukrajini, pokrenut posle rusko-američkog samita na Aljasci, neće biti osujećen od strane Zapadne Evrope, kao što se dogodilo sa istanbulskim sporazumima 2022. godine.

„Mi Mađari iskreno verujemo da će jučerašnji razgovori doneti mir i nadamo se da se neće ponoviti scenario od pre tri i po godine, kada su zapadnoevropske zemlje sabotirale Istanbulski sporazum. Važno je da proces započet na Aljasci ovog puta ne bude zaustavljen“, napisao je Sijarto na društvenim mrežama.

On je dodao da je razgovarao sa zamenikom američkog državnog sekretara Kristoferom Landauom i uputio „zahvalnost u ime Mađara“ američkom predsedniku zbog organizovanja samita, uprkos, kako je naveo, „pritiscima protivnika“.

„Već tri i po godine živimo u senci rata i nosimo se sa njegovim posledicama – bezbednosnim izazovima, inflacijom, naglim skokom cena energije i pritiscima iz Brisela da se uključimo u rat. Sve vreme se zalažemo za prekid vatre i pregovore, jer znamo da se rešenje nalazi za pregovaračkim stolom, a ne na bojnom polju“, poručio je Sijarto.

Samit na Aljasci održan je 15. avgusta u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu, gde su se sastali predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp. Razgovori u formatu „tri na tri“ trajali su dva sata i 45 minuta. Sa ruske strane prisustvovali su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i predsednikov pomoćnik Jurij Ušakov, dok su SAD predstavljali državni sekretar Marko Rubio i specijalni predstavnik Stiven Vitkof.

Istanbulski pregovori 2022.

Prvi pokušaji pregovora o mirnom rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine počeli su odmah nakon izbijanja rata u februaru 2022. godine. Održano je nekoliko rundi susreta uživo uz posredovanje predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, kao i više sastanaka putem video veze.

Krajem marta iste godine delegacije su se sastale u Istanbulu, gde je šef ruske delegacije Vladimir Medinski izjavio da je postignut napredak, a Kijev ponudio neutralni status u zamenu za bezbednosne garancije. Ipak, već u maju rusko Ministarstvo spoljnih poslova, a potom i kabinet predsednika Ukrajine, objavili su da su pregovori prekinuti.

Prema Moskvi, razlog prekida bio je pritisak Velike Britanije – tadašnji premijer Boris Džonson posavetovao je Kijev da ne potpisuje sporazum sa Moskvom, poručujući da „Rusija mora biti vojno poražena“.

(Sputnikportal)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI