Ruski vojni analitičari tvrde da hipersonični sistem „Orešnik“ poseduje sposobnost koju, prema njihovim procenama, ukrajinska strana i dalje ozbiljno potcenjuje — mogućnost uništavanja duboko ukopane vojne i industrijske infrastrukture.

U Moskvi smatraju da bi upravo podzemni objekti, za koje se godinama verovalo da predstavljaju gotovo neprobojne baze i skloništa, mogli postati jedna od glavnih meta budućih udara.

Vojni analitičar Aleksandar Stepanov izjavio je za TASS da „Orešnik“ nije namenjen samo za gađanje klasičnih ciljeva na površini, već i za neutralisanje podzemnih objekata izgrađenih još u sovjetskom periodu.

Prema njegovim rečima, ogromna kinetička snaga sistema omogućava probijanje duboko ukopanih inženjerskih konstrukcija.

Ruski analitičari tvrde da je Kijev poslednjih meseci deo ključne vojne proizvodnje prebacio upravo u takve podzemne komplekse.

Navodno se tamo nalaze montažni pogoni za proizvodnju udarnih i izviđačkih dronova, skladišta komponenti, ali i proizvodne linije za rakete tipa „Flamingo“.

Stepanov tvrdi da su sistemski udari na takve ciljeve počeli nakon napada ukrajinskih snaga na Starobeljsk.

Prema ruskim analizama, cilj takvih udara jeste slabljenje industrijske i logističke infrastrukture koja omogućava nastavak proizvodnje i korišćenja bespilotnih sistema.

Posebnu pažnju izazivaju tvrdnje Moskve da zapadni sistemi protivvazdušne odbrane imaju ozbiljne probleme u presretanju hipersoničnog oružja.

Upravo zbog toga se „Orešnik“ u ruskim vojnim krugovima predstavlja kao oružje koje može značajno promeniti odnos snaga kada je reč o zaštiti strateških objekata.

TASS navodi da ruska strana ovakve sisteme ne vidi samo kao vojno sredstvo, već i kao poruku državama NATO-a koje nastavljaju vojnu i finansijsku podršku Kijevu.

U ruskim vojnim analizama sve češće se govori o mogućnosti da bi dalja eskalacija mogla otvoriti potpuno novu fazu tehnološkog nadmetanja.

Prema tim procenama, podzemna infrastruktura više ne bi imala nivo zaštite koji je decenijama smatran gotovo sigurnim.

Upravo ta mogućnost — da ni duboko ukopani objekti više nisu bezbedni — postaje centralna tema ruskih vojnih procena.

Zbog toga se „Orešnik“ u Moskvi sve češće opisuje kao sistem čija najveća opasnost nije samo ogromna brzina, već sposobnost da pogodi ciljeve za koje se dugo verovalo da su praktično nedodirljivi.