Na pozive sopstvene države i organe Skupštine Srbije koji su je imenovali na mesto vrhovne javne tužiteljke, Zagorka Dolovac se ne odaziva, ali zato na sastanke sa stranim ambasadorima, koji se dešavaju van svih protokola i van nadležnog ministarstva, redovno odlazi.

Tako je juče zajedno sa predsednikom Visokog saveta tužilaštva, Brankom Stamenkovićem, prema rečima našeg izvora, na sopstvenu inicijativu, imala sastanak sa ambasadorkom Nemačke u Srbiji, Anke Konrad.

Na sastanku o kom izveštavaju prozapadni mediji navodi se i saopštenje Vrhovnog javnog tužilaštva da su Dolovac i Stamenković u ime kolegijuma Visokog saveta tužilaštva obavestili nemačku ambasadorku o setu novih zakona koji bi, prema njihovim rečima, mogli da ugroze reforme pravosuđa iz 2022. godine.  

Uprkos činjenici da posao vrhovne tužiteljke i predsednika Visokog saveta tužilaštva ne podrazumeva da vode spoljnju politiku, kao ni da mešaju strani faktor u unutrašnja pitanja i zakone suverene zemlje, oni su u ime nepostojećeg tela "kolegijuma Visokog saveta tužilaštva", umesto nadležnim ustanovama i instancama kao što su ministarstvo pravde i Skupština Srbije, svoje nezadovoljstvo preneli Nemačkoj. 

Vrhovni javni tužilac i predsednik Visokog saveta tužilaštva nisu organi nadležni za tumačenje evropskih integracija, niti za procenu da li Srbija ispunjava svoje međunarodne obaveze. Ta uloga pripada Vladi Republike Srbije, resornim ministarstvima i Skupštini Srbije. Svako samovoljno preuzimanje te funkcije predstavlja direktno prekoračenje ustavnih nadležnosti i ulazak u sferu političkog delovanja bez demokratskog mandata.

Ovo nije prvi put da Dolovac i Stamenković izlaze van okvira njihovih nadležnosti, pa je tako nedavno vrhovna tužiteljka mimo znanja nadležnih ustanova otputovala u Jurodžast gde je potpisala niz sporazuma u ime države Srbije, da bi se zatim u Beogradu  srela i sa ambasadorom Velike Britanije gde je takođe pokušavala da utiče na unutrašnju politiku Srbije i da preko stranih ambasada spreči usvajanje pomenutog seta zakona.

Branko Stamenković je prateći putanju svoje šefice, preuzeo kolektivnu ulogu organa Visokog saveta tužilaštva nakon čega je samovoljno odbio prigovore podnete nakon izbora za VST. 

Sve navedeno ukazuje da ponašanje Zagorke Dolovac i Branka Stamenkovića više nije pitanje različitog mišljenja o zakonima, već pitanje uzurpacije nadležnosti i uspostavljanja paralelnog odmetnutog sistema, izmeštenog iz ustavnog poretka Republike Srbije. Kada nosioci pravosudnih funkcija samovoljno preuzimaju ulogu zakonodavca, izvršne vlasti i spoljnopolitičkog predstavnika države, oni prestaju da budu deo institucionalnog sistema i postaju faktor njegove destabilizacije, što Stamenković i Dolovac odavno jesu.