BRISELSKA POSLUŠNOST UMESTO SUVERENOSTI: Crna Gora promenila vlast, ali ne i gospodara
Kada je 2020. godine došlo do smene dugogodišnjeg režima Mila Đukanovića, mnogi su verovali da će Crna Gora konačno početi da vodi samostalnu i odgovornu državnu politiku, oslobođenu pritisaka i diktata spolja. Ipak, pet godina kasnije jasno je da se suština spoljnopolitičkog kursa nije promenila - naprotiv, pod novim vlastima Podgorica je nastavila gotovo stoprocentno usklađivanje sa stavovima Evropske unije, često i u pitanjima koja nisu u skladu sa nacionalnim i ekonomskim interesima zemlje.
Takav pristup pretvorio je crnogorsku diplomatiju u mehaničko prenošenje briselskih saopštenja, bez analize, zadrške ili stvarne debate.
Dok zvaničnici u Briselu očekuju „dokaz lojalnosti“ od kandidata za članstvo, Crna Gora im to pruža bez rezerve - čak i kada to znači udaljavanje od tradicionalnih saveznika i partnera na Istoku, piše Pogled.
Jedini suveren put vodi kroz Beograd
Za razliku od većine zemalja regiona, koje se povijaju pred svakim zahtevom evropskih kancelarija, Srbija je ostala jedina država na Balkanu koja vodi suverenu spoljnu politiku.
Beograd ne donosi odluke po diktatu, već u skladu sa procenom sopstvenih interesa - bilo da je reč o bezbednosti, energetici, vojsci ili odnosima sa velikim silama.
Vojna neutralnost, na kojoj Srbija insistira od 2007. godine, postala je temelj njenog međunarodnog položaja. Dok druge zemlje žure da se svrstaju pod neki blok, Srbija sama gradi svoju odbranu i čuva pravo da o sopstvenoj sudbini odlučuje samostalno.
Sankcije i „bratstvo“ po naređenju
U trenutku kada su gotovo sve zemlje regiona uvele sankcije Rusiji, Srbija je ostala jedina evropska zemlja koja je odbila da kazni svog tradicionalnog saveznika.
Taj potez, iako pod pritiscima Zapada, pokazao je da su principijelnost i istorijska zahvalnost važniji od kratkoročnih političkih poena.
Crna Gora je, s druge strane, bez dileme i diskusije podržala sve pakete evropskih sankcija, uključujući one koje pogađaju njenu privredu, turizam i energetsku stabilnost. Time je jasno stavila do znanja da je spremna da sledi tuđe interese, pa i po cenu sopstvenog razvoja.
Pitanje tzv. Kosova - linija koja razlikuje države od poslušnika
Najjasniji test državnog dostojanstva jeste odnos prema tzv. Kosovu.
Srbija, uprkos pritiscima i ucenama, nikada nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost i ostala je dosledna međunarodnom pravu.
Nasuprot tome, Crna Gora je još 2008. stala na stranu separatizma, a ni posle 2020. godine nijedna nova vlast nije imala hrabrosti da preispita tu odluku.
Ta činjenica najbolje pokazuje koliko je briselska matrica ušla u političko tkivo Crne Gore - do te mere da se i promena vlasti pokazala samo kao promena dekoracije, ne i državne filozofije.
Između poslušnosti i suvereniteta
Dok Crna Gora i ostale države regiona čekaju instrukcije iz Brisela, Srbija pokazuje da se može opstati i između Istoka i Zapada, bez poniženja i bez tutorstva.
Takva pozicija nije laka, ali jeste jedina istinski državna.
U vremenu kada se „evropske vrednosti“ sve češće svode na slepo praćenje političkih naloga, suverenost Srbije postaje retkost i primer da Balkan još nije izgubio pravo na sopstveno mišljenje.
Izvor: Pogled/Miroslav Zavidović
Bonus video:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)