SKANDAL U VJT BEOGRAD! Kako je Posebno odeljenje postalo zaštita za blokadere i digitalni haos

Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čelu sa tužiocem Borisom Majlatom, poslednjih meseci postalo je, prema mnogim kritičarima, gotovo štit za blokadere i širenje haosa na internetu. Sve je kulminiralo kada je Komisija Visokog saveta tužilaštva poništila obavezno uputstvo glavnog tužioca VJT Beograd, Nenada Stefanovića. Odluka koja je trebalo da osigura poštovanje zakona sada je interpretirana kao direktno kršenje zakonskih ovlašćenja od strane onih koji bi upravo trebalo da štite zakon.

Dok Srbija balansira na ivici unutrašnjih sukoba, digitalni haos koji se širi društvenim mrežama postao je neometan jer nadležno odeljenje ne preduzima ništa. Formirana je, kako se navodi, mreža u samom tužilaštvu koja političke interese stranih faktora i opozicije stavlja iznad državnog interesa i zakona.

U centru pažnje je tužilac Boris Majlat, koji, uprkos jasnim i javno dostupnim dokazima o napadima na policiju, pozivima na ubistvo državnih funkcionera i organizovanju blokada, ne pokreće postupke protiv odgovornih lica. Štaviše, Majlat je navodno sprečavao i pokušaje drugih tužilaštava da reaguju.

Kada je glavni tužilac VJT Beograd, Nenad Stefanović, izdao obavezno uputstvo da se postupi po zakonu, Majlat je podneo prigovor. U tom trenutku Komisija Visokog saveta tužilaštva, koja je po strukturi povezana sa vrhom tužilačke hijerarhije i pod kontrolom Zagorke Dolovac, prihvatila je njegov prigovor. Odluka je donešena uprkos zakonu i poništava ovlašćenja glavnog tužioca, što predstavlja presedan u urušavanju ustavnog reda i pravnog sistema.

Zvanični dokument Ministarstva pravde (br. 011-00-202/2024-05 od 29. novembra 2024.) jasno potvrđuje da Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala spada u VJT Beograd i da za svoje postupke važe opšti propisi Zakona o javnom tužilaštvu. Takođe, dokument navodi da glavni tužilac, kao i apelaicioni i vrhovni javni tužilac, imaju pravo da izdaju obavezna uputstva specijalnom tužiocu za visokotehnološki kriminal. Ignorisanje ovog zvaničnog tumačenja od strane Komisije Visokog saveta tužilaštva predstavlja ozbiljno urušavanje pravnog sistema.

Odlučujući potpis za ovu kontroverznu odluku dala je tužiteljka Snežana Đukić, koja je u više navrata donosila odluke u skladu sa političkim očekivanjima vrha tužilaštva, a ne zakonom. U ovom procesu, Stamenković, osoba sa višegodišnjim uticajem u Visokom savetu tužilaštva, deluje kao neformalni koordinatir „tužilačkog klana“ koji koristi političke veze i porodicne mreže da postavi tužilaštvo u funkciju političkih interesa, a ne javnog dobra.

Odluka koja je doneta u ovom slučaju jasno pokazuje da se postupci u tužilaštvu sada određuju po liniji zaštite nečinjenja, što omogućava aktivistima i opoziciji da osećaju praktično nepostojanje posledica za svoje delovanje. Primer za to je Zdravko Ponoš, koji je širio dezinformacije, ali je ipak dobio poverljiva tužilačka dokumenta, dok sada ista institucija odlučuje kada će da deluje i koga će štititi. Tako, prema kritikama, sistem koji bi trebalo da štiti zakon sada funkcioniše kao sredstvo za uvođenje anarhije i političkih interesa u državni aparat.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI