Koncentracioni logor Јasenovac bio je nastavak sistema logora u Gospiću i na Pagu i sve vreme imao je ulogu logora smrti ali ekonomsku funkciju - iskoristiti rad logoraša pre nego što budu ubijeni, rekao je srpski istoričar Milan Koljanin.

Koljanin je za RTRS izjavio da se prema strukturi ubijenih, jer se radi se o svim starosnim grupama, od novorođene dece do staraca, što dolazi do zaključka da se radi o genocidnim namerama logora Јasenovac.

- Prema podacima s kojima raspolažemo i koje ćemo još, nadam se, otkrivati, možemo povući paralelu i reći da je Јasenovac bio balkanski Aušvic - kaže Koljanin.

On je naglasio da su u Drugom svetskom ratu sva etnički srpska mesta u Hrvatskoj i BiH bila mesta masovnog stradanja Srba. Ustaške snage iz Јasenovca, podseća, nisu uništavale zatočenike samo u Јasenovcu, nego i u bližoj i daljoj okolini.

- Ubijali su srpsko stanovništvo gde god su mogli da nađu nekoga. Tu, pre svega, mislim na masovna stratišta kao što su Garavice kod Bihaća, Glinska pravoslavna crkva. Nisu samo fizički uništavani srpski životi, nego i srpska duhovna i kulturna baština - dodao je Koljanin.

Kako kaže, ubijanje najmlađe grupe stanovništva, dece, je jedan od najočiglednijih dokaza genocida.

- To je jedna od najtragičnijih epizoda u logoru Јasenovac, kada je u proleće i leto 1942, u vreme operacije na Kozari, desetine hiljada ljudi ubijeno na licu mesta ili deportovano u logore. Često se dešavalo da se ubijaju cele porodice i to prvo da se ubijaju najmlađi članovi porodice pred očima starijih. Tu su razne grozote se dešavale koje je teško i zamisliti. Nabrojano je preko 50 i više načina ubijanja - ističe Koljanin.

On je naveo da je spasavanje dece od smrti od strane Dijane Budisavljević svakako jedna od najvećih humanitarnih akcija spasavanja u Drugom svetskom ratu.

- Ali opet s druge strane, to spasavanje imalo i svoje naličije. Naime, mnogo te deca koja su spasena, a koja su prihvaćena u hrvatskim porodicama, kasnije su izgubile svoj identitet. Ali, u svakom slučaju radi se, kako je to u nauci utvrđeno, o najmanje preko 7.000 dece koja su na ovaj način spasena, dok je u sam logor odvedeno preko 12.000 - 13.000 dece - dodao je Koljanin.

Koljanin na kraju ističe da smo u novije vreme svedoci zloupotrebe istorije i ponovnog veličanja ustaških simbola u Hrvatskoj.

- To je nedopustivo i daleko do evropskih vrednosti, ma šta god one značile. Tako da, nažalost, ovde na prostoru bivše Јugoslavije, to i dalje ima direktnu političku upotrebnu vrednost - zaključio je Koljanin.