Zablude u vezi sa primenom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje upisa prava na nepokretnostima i stvarno stanje stvari


Zabluda br. 1: Nema potrebe da podnesem zahtev po ovom Zakonu, budući da smo već podneli zahtev po prethodnom zakonu.

Stvarno stanje stvari: Zahtevi uneti po ranijim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju više nemaju nikakav pravni značaj jer, na osnovu ovog zakona, svi ti predmeti obustavljeni. Lica koja žele da im se upišu prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju da podnesu prijave po važećem zakonu, bez obzira da li jesu ili nisu ranije podnosili zahteve za ozakonjenje.


Zabluda br. 2: Ne isplati mi se da prijavim nepokretnost za upis svojine, jer će mi biti obračunat porez na imovinu pet godina unazad.

Stvarno stanje stvari: Upis prava svojine i naplata poreza na imovinu ne moraju biti povezani. Vlasnici nepokretnosti izgrađenih bez odgovarajuće dozvole i sada imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu, a mnogi to već i čine. Cilj donošenja Zakona o upisu nije bio retroaktivna naplata poreza i ne postoji bilo kakva namera Vlade kao predlagača Zakona da se licima koja budu upisana po osnovu ovog zakona retroaktivno zaračuna porez na imovinu. Pri tome naglašavamo da zabrinuti postojećim snimcima iz vazduha osnovu kojih se može utvrditi površina i spratnost objekta, čak i onih u zgradama sa kolektivno stanovanje, a koji postoje gotovo sve decenije na teritoriji Republike Srbije. Sa druge strane, mogućnost da se za nepokretnosti koje se prijave za upis po osnovu ovog zakona naplate, a koje nisu uredno evidentiranu za porez na imovinu, taj porez utvrdi i bez prijave za upis prava svojine, a u tom slučaju je moguće da se izvrši obračun plaćanja poreza na imovinu i za prethodnih pet godina, u skladu sa propisima iz oblasti poreza.

 

 

 

Zabluda br. 3: Ne isplati mi se da podnesem prijavu za upis po osnovu ovog zakona, jer se radi o porodičnoj nepokretnosti koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu i koju nećemo nikada prodavati.


Stvarno stanje stvari: Ovo je jako postepeno stanje koje ne uzima u obzir nekoliko važnih okolnosti. Iako sada ne planiramo da raspolažemo određenom nepokretnošću, ne znači da nećemo želeti da to uradimo za pet ili za 15 godina. Neupisane nepokretnosti su pravno nevidljive, pa su njihovo nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku ili prodaja otežani ili onemogućeni. Pored toga, priključenje na komunalne mreže, koje su sada dostupne ili ne postoje dostupne nelegalnim objektima u našem susedstvu, može biti otežano ili onemogućeno za objekte koji nisu upisani. To što nam sada delimično grejanje ili gas nisu dostupni ili što možda nismo zainteresovani za njih, ne znači da tako neće biti i za dve ili tri godine. Takođe, sprovođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji na ovim objektima u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji može biti onemogućeno. Pravni i praktični položaj vlasnika upisanih nepokretnosti je višestruko povoljniji od „vanknjižnih“ vlasnika.


Zabluda br. 4: Zakon je donet samo da bi se evidentirali investitori u ilegalnoj gradnji, ne postoji namera da se vlasnici zaista upišu u katastar, samo se pribavljaju činjenice da do sada nije doneto nijedno rešenje o upisu.


Stvarno stanje stvari: Zakon je donet sa namerom da naši građani budu svoji na svome, za šta je upis svojine u katastar najvažniji uslov. Cilj je da budu upisani svi objekti za koje za to postoji zakonski osnov. Do sada nijedan upis po ovom zakonu nije izvršen, jer je tako predviđeno Zakonom: tek nakon isteka roka za prijavu nepokretnosti za upis (5. februar 2026. godine) i u isteku rok od dodatnih 30 dana na pribavljanje podataka, Agencija će odlučivati po prijavama za upis i rešenja o upisu u najkraćem mogućem roku. Ovo je predviđeno da bi se obezbedila pravna sigurnost, kao i prioritet jednog imovinsko-pravnog odnosa. Dakle, prve upise možemo da očekujemo od marta 2026, a trenutno se radi na tome da se omogući donošenje što većeg broja rešenja o upisu u najkraćem mogućem roku.