JOŠ JEDNO MESTO U SRBIJI MOGLO BI TRAJNO DA REŠI PROBLEM NAGOMILAVANJA OTPADA I ZAGAĐENJA: Evo šta bi predstavljalo spas za stanovnike grada na obali Zapadne Morave

Gradsko rukovodstvo najavilo je mogućnost izgradnje ovakve fabrike kao dugoročno rešenje za problem sa odlaganjem smeća, sa kojim se grad već mesecima suočava.

Po proceni lokalne vlasti, tretman otpada u modernoj spalionici omogućio bi dobijanje energije, umanjio bi negativan uticaj na životnu sredinu, a zbog izostanka klasičnog deponovanja otpada izbegli bi se i visoki troškovi njegovog upravljanja.

Povod za ovu najavu bio je požar koji je izbio na regionalnoj deponiji „Duboko“ kod Užica. Iako je vatra ugašena u maju, smeće iz Čačka – administrativnog centra Moravičkog okruga – i dalje se privremeno odlaže na Transfer stanici, iako ona nije namenjena za takvu vrstu opterećenja, pošto deponija „Duboko“ još uvek nije u mogućnosti da prima otpad.

Administrativni zastoji

Iako je Čačak jedan od osnivača deponije „Duboko“ i ujedno njen najveći vlasnik sa 27 odsto udela, prema rečima Momira Milovanovića, direktora Regionalne deponije „Duboko“, deponovanje otpada iz Čačka zaustavljeno je zbog duga koji grad nije podmirio.

Svi oni osnivači i komunalna preduzeća koja duguju „Dubokom“ neće moći da dopremaju otpad dok ne izmire svoje obaveze. Otpad će dolaziti iz onih lokalnih samouprava koje ništa ne duguju. Drugi je uslov da se gradu Užicu isplati novac za eksproprijaciju zemlje koju je Užice platilo i koje je trebalo da mu bude isplaćeno shodno učešću u vlasništvu u Regionalnoj deponiji „Duboko“. Dok se to ne ispuni nema dopremanja smeća - rekao je on ranije medijima.

Moguće rešenje

Zbog blokade odlaganja, sav komunalni otpad iz Čačka trenutno se, kako navodi gradonačelnik Milun Todorović, prevozi na deponiju u Kragujevcu. Po njegovim rečima, oko 4.800 tona otpada nagomilanog na transfer stanici biće uklonjeno na propisan način.

Ipak, naglašava da bi jedino dugoročno rešenje problema upravljanja otpadom na teritoriji grada bila izgradnja spalionice, po uzoru na rešenja koja primenjuju brojni evropski centri.

Dnevni otpad, oko 180 tona sa teritorije našeg grada, odvozićemo u Knić i u Kragujevac, a imamo i još neke alternative. Ljudi iz okoline deponije Prelići nas razumeju, razgovarali smo sa njima. Deponiju Prelići smo za ogroman novac Vlade Republike Srbije potpuno rekultivisali, za oko tri miliona evra, metan smo izvukli iz tela deponije, a učinićemo sve da taj otpad dopremimo na druge lokalitete, da bi ovaj lokalitet bio potpuno čist. Mislim da je trajno rešenje spalionica, ne samo za Čačak, već i za gradove veličine našeg grada i radimo na tome već godinu dana. Imamo pozitivna iskustva iz Trsta, iz Celja i trudićemo se da i mi to trajno rešimo - naveo je ranije gradonačelnik Todorović.

Planovi za još dva postrojenja

Namere da se izgrade moderna postrojenja za spaljivanje otpada nisu nove u Srbiji. Evropska unija, u kojoj funkcionišu stotine takvih objekata, godinama je pokušavala da pokrene projekat konstrukcije postrojenja za termički tretman otpada u našoj zemlji. Taj proces se odvijao sporo, pa je zasad jedina spalionica u Srbiji puštena u rad prošle godine u Vinči, kod Beograda.

Pored toga, u okviru pristupnih pregovora sa EU, Srbija je u obavezi da svoj sistem upravljanja otpadom uskladi sa evropskim standardima, što između ostalog podrazumeva podizanje više postrojenja za spaljivanje.

Program upravljanja otpadom Republike Srbije od 2022. do 2031. predviđa ukupno tri postrojenja za kontrolisano spaljivanje komunalnog otpada. Jedno je u Beogradu, dok su druga dva planirana za Niš i Kragujevac, gde bi trebalo da se proizvodi električna i toplotna energija iz otpada koji nije moguće reciklirati.

Koliko će trajati realizacija

Ipak, Čačak se ovim Programom ne pominje kao lokacija za izgradnju spalionice, što potvrđuje i direktor deponije „Duboko“, koji ističe da čitav proces može potrajati i čitavu deceniju.

Do toga je dug put, od izmene strateških planova i dobijanja svih saglasnosti. Treba sigurno deset godina da bi se došlo do svih potrebnih dozvola i saglasnosti i sredstava, pa onda koju tehnologiju izabrati… To je ogroman posao koji nije lak - rekao je on ranije za medije.

Ekonomske i ekološke prednosti

Iako u zvaničnom državnom programu nema mesta za čačansku spalionicu, ona bi ipak mogla postati izvodljiva ukoliko se ispune svi neophodni uslovi.

Njena izgradnja ne bi samo smanjila pritisak na deponiju „Duboko“, već bi donela i značajne benefite za životnu sredinu, koja više ne bi bila izložena velikim količinama otpada. Za građane Čačka spalionica bi imala niz prednosti. Osim rešavanja hroničnog problema deponovanja, ovakvo postrojenje bi moglo doprineti smanjenju zagađenja i emisija metana — jednog od ključnih gasova staklene bašte, odgovornog za klimatske promene i globalno zagrevanje.

Dodatno, iskorišćavanje otpada za proizvodnju energije predstavlja održiv i sve prihvatljiviji način dobijanja električne i toplotne energije, značajno povoljniji od fosilnih goriva, što bi u perspektivi moglo uticati i na smanjenje troškova energije u domaćinstvima. Primera radi, godišnji kapacitet beogradske spalionice u Vinči iznosi 340.000 tona otpada, od čega se proizvodi 30,24 MWh električne energije i 56,5 MWh toplote.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI