DECA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI SU BILA SPOSOBNIJA Sada se 18-godišnjak ne razlikuje mnogo od desetogodišnjaka

Deca nekada su gajila veštine koje danas mnogi smatraju „nebitnim“. A zapravo, te veštine imale su ogroman značaj za razvoj i samostalnost mladih. Detinjstvo dece rođene u bivšoj Jugoslaviji znatno se razlikovalo od današnjeg – dok sada tehnologija i digitalni svet oblikuju odrastanje, tada su deca učila kako da budu praktična i spremna za život.

Danas je obrazovanje fokusirano na digitalne veštine, teoriju i rane akademske rezultate, ali praktične sposobnosti i socijalne veštine često su zapostavljene. Nekadašnji sistem, i način odrastanja, razvijao je decu na više frontova – kreativno, socijalno i praktično.

Škole su učile konkretne veštine

U Jugoslaviji se posebna pažnja posvećivala učenju veština koje su bile korisne tokom celog života. Deca su imala hobije koji uključuju rad rukama: devojke su učile da šiju i pletu, dok su dečaci učili osnove elektronike ili stolarskog rada. Kao rezultat toga, do kraja školovanja svako dete je imalo praktično iskustvo i znalo je kako da se snađe samo. Danas, međutim, čini se da 18-godišnjak u mnogim praktičnim veštinama ne odudara mnogo od desetogodišnjeg deteta.

Komunikacija je bila veština koja se učila

Deca su nekada provodila mnogo vremena u razgovoru sa starijima, mlađima i vršnjacima. Nisu imali izbor – morali su da se uključe u društvo, čak i ako su bili povučeni. Birali su mirnije igre, poput šaha jedan na jedan, umesto timskih sportova, ali su učili kako da razgovaraju, izraze svoje misli i zadrže kontakt sa prijateljima. Ta praksa razvijala je socijalnu inteligenciju, samopouzdanje i sposobnost rešavanja konflikata – veštine koje današnjim generacijama često nedostaju.

Deca su znala da poprave pokvareno

U svetu u kojem je sve kupovina i instant zadovoljstvo, današnja deca retko pokušavaju da poprave ono što se pokvarilo. U Jugoslaviji je to bio normalan deo života: deca su popravljala cipele, igračke, pegle, pa čak i odeću. Učenje tih veština učilo ih je strpljenju, snalažljivosti i ekonomičnosti. Slično razmišljaju i u skandinavskim zemljama – zašto stalno kupovati novo kada staro možete popraviti? Današnja generacija, nažalost, često nije obučena za ovakve zadatke.

Deca iz bivše Jugoslavije odrastala su sa osećajem samostalnosti i praktičnih sposobnosti, ali i razvijenim socijalnim veštinama. Danas, dok svet sve više zavisi od tehnologije, mnoge od tih veština polako izumiru. Vredno je razmisliti o tome kako vratiti bar deo praktičnog učenja u svakodnevni život dece – jer ove sposobnosti ne samo da pomažu u svakodnevici, već oblikuju samopouzdane i sposobne odrasle ljude.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI