Iako krađe automobila širom Evrope i dalje ne jenjavaju, policija beleži zanimljiv pomak – lopovi sve ređe biraju električne modele. Razlozi za to nisu slučajni, već proizlaze iz niza praktičnih prepreka koje takva vozila čine manje „isplativim plenom“.

Prema dostupnim podacima, u pojedinim zemljama broj krađa čak raste. Tako je, na primer, u Nemačkoj zabeležen porast od oko devet odsto. Ipak, uprkos tom trendu, električni automobili sve češće ostaju pošteđeni.

Kako objašnjava Hening Hausvald iz kriminalističke policije u Saksoniji, krađe najčešće organizuju međunarodne kriminalne grupe, a vozila se potom prevoze u zemlje poput Poljske, Češke, Mađarske, Rumunije i Litvanije, gde se najčešće rastavljaju na delove.

Međutim, upravo tu nastaje problem kada je reč o električnim automobilima. U mnogim od tih zemalja mreža punjača i dalje nije dovoljno razvijena, što značajno otežava njihovu upotrebu i dalju prodaju. Uz to, potražnja za električnim vozilima je manja nego na zapadnoevropskim tržištima, pa lopovi teže mogu da ostvare zaradu.

Još jedan važan faktor je sam domet vozila. Za razliku od klasičnih automobila, električni zahtevaju planiranje punjenja, a lopovi, kako ističu stručnjaci, nemaju luksuz da prave pauze i čekaju da se baterija dopuni. Čak i ako uspeju da ukradu vozilo, pitanje je da li bi uopšte mogli da stignu do granice bez zaustavljanja.

Pored toga, električni automobili su često tehnološki napredniji kada je reč o bezbednosti. Povezani su sa mobilnim aplikacijama i sistemima za praćenje, pa ih je teže „sakriti“. Čak i ako se uklone standardni GPS uređaji, tragovi mogu ostati – na primer, prilikom korišćenja javnih punjača.

Sve to zajedno čini električne automobile manje privlačnom metom za krađu. I dok problem krađa vozila u Evropi ostaje ozbiljan, čini se da tehnologija – makar za sada – ide u korist vlasnika električnih modela.