POJAVIO SE TRIK ZA KUPOVINU POLOVNIH AUTOMOBILA Uz ovo vas niko neće moći da prevari

Kupovina polovnog automobila mnogima zadaje glavobolju – cilj nije samo da se pronađe vozilo koje odgovara budžetu, već i da ono bude pouzdano i dugotrajno. Godina proizvodnje, pređena kilometraža i opšte stanje auta samo su deo slagalice. Međutim, stručnjaci kažu da pravi ključ leži u tome kako se prethodni vlasnik odnosio prema svom vozilu.

Kilometraža – važna, ali ne presudna

Prva stvar na koju većina gleda jeste broj kilometara. Idealno bi bilo da auto ima manju kilometražu, ali samo ako je pritom i redovno održavan. Ne postoji čvrsto pravilo, ali kao okvir – automobil star pet godina trebalo bi da ima od 60.000 do 75.000 km, a desetogodišnji od 120.000 do 150.000 km.

U praksi se često bira između dva slična automobila, slične cene i godišta, ali različite kilometraže. U tom slučaju savet je jasan: uvek dajte prednost onom vozilu koje ima dokumentovanu servisnu istoriju i koje je redovno održavano – čak i ako ima više kilometara. Auto sa 130.000 km, ali sa servisnom knjižicom, često je sigurniji izbor od onog sa 110.000 km i bez ikakvog dokaza o održavanju.

Računi, servisne knjižice i istorija automobila

Jedan od najsigurnijih pokazatelja u kakvom je stanju auto jeste uvid u servisnu dokumentaciju. Pedantni vlasnici čuvaju sve račune – od zamene ulja i filtera do manjih popravki i dopunjavanja klime. Takvi automobili imaju i veću vrednost jer ulivaju poverenje da je o njima vođeno računa.

S druge strane, vozila bez ikakvih servisnih tragova treba zaobilaziti. Mogu delovati primamljivo na prvi pogled, ali kupovina auta bez osnovnih informacija o održavanju često se ispostavi kao loš potez.

Pored kilometraže i servisne istorije, vrlo je važno proveriti da li je vozilo imalo havarije ili veće popravke. Danas postoje brojni online servisi koji putem VIN broja mogu otkriti da li je auto učestvovao u sudaru, da li je popravljana karoserija, pa čak i u kojoj zemlji je bio registrovan.

Sumnjivo niska kilometraža? I to je znak za oprez

Ako naiđete na deset godina star auto sa svega 30.000 km – to na prvi pogled deluje kao bingo. Ali, vozila koja su dugo stajala i nisu se vozila mogu skrivati ozbiljne kvarove. Gume, dihtunzi, akumulator i kočnice propadaju s vremenom, čak i kad se auto ne koristi, pa vas posle mogu sačekati neplanirani troškovi.

Visoka kilometraža nije nužno loša stvar

Auto koji za pet godina pređe 200.000 km ne mora da bude loš. Ako je korišćen na otvorenom putu i redovno servisiran, može biti pouzdaniji od vozila koje je prešlo mnogo manje, ali je svakodnevno vozilo kratke gradske relacije. Prosečna godišnja kilometraža kreće se od 12.000 do 15.000 km – svako ozbiljno odstupanje od te brojke treba dodatno proveriti.

Kako prepoznati dobar polovnjak?

Stručnjaci preporučuju da se fokusirate na automobile starosti do 10 godina i sa manje od 100.000 kilometara. Ali ni to nije zlatno pravilo – odlučujući faktori su redovno održavanje, transparentna istorija, bez težih oštećenja i realna kilometraža.

Jer najveći neprijatelj dobrog polovnjaka nije broj kilometara – već nebriga. Loše održavanje, propušteni servisi i skrivanje kvarova više štete od bilo koje brojke na kilometar satu.

Zato – budite pažljivi, dobro informisani i strpljivi. Dobar polovni auto postoji, samo treba znati da ga prepoznate.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI