Geometar Ranko Despotović smrtno je stradao 10. jula 2024. godine usled obrušavanja zemlje na gradilištu firme „Mili Company” u Pljevljima. Ono što ovaj slučaj čini posebno teškim i uznemirujućim jeste činjenica da to gradilište nije bilo bezbedno, što nije naknadna pretpostavka, već činjenica koju su utvrdili i nadležni organi i veštaci. Još gore: radove na tom gradilištu inspekcija je zabranila dva meseca pre same nesreće. Uprkos tome, na gradilištu su nastavljeni radovi – pre nesreće, na dan kada je došlo do tragedije, ali i nakon što je jedan čovek izgubio život. Kako, zašto – to su pitanja na koja do danas nema odgovora. Kako je moguće da gradilište za koje postoji zabrana rada nastavi da funkcioniše bez prekida i pre i nakon smrtnog ishoda, bez bilo kakvih vidljivih posledica za odgovorne?

Ovih dana javnost je svedočila hapšenju podgoričkog biznismena Čedomira Popovića i službenika hercegnovske opštine Vladislava Velaša.

Razlog policijske akcije: nelegalna gradnja i narušavanje prirodnog ambijenta u zoni pod zaštitom UNESCO-a. Popović je osumnjičen da je kao odgovorno lice izvršio krivično delo građenje objekta bez prijave i dokumentacije za građenje, a Velaš da je zloupotrebio službeni položaj kada je doneo rešenje o izdavanju građevinske dozvole.

Oglasio se čak i premijer, te poručio da država „mora sačuvati izuzetne univerzalne vrednosti”. Oglasili su se poslanici, aktivisti, svi kojima je navodno ili iskreno stalo do državnog dobra.

No, u celoj toj galami o zaštiti javnog interesa, nameće se logično pitanje – kome je zaista stalo do ljudskog života? Upravo se takvo pitanje nameće nakon smrti Ranka Despotovića u Pljevljima.

PITANJA BEZ ODGOVORA

Geometar Despotović stradao je 10. jula 2024. godine usled obrušavanja zemlje na gradilištu firme „Mili Company” u Pljevljima.

Ono što ovaj slučaj čini posebno teškim i uznemirujućim jeste činjenica da to gradilište nije bilo bezbedno, što nije naknadna pretpostavka, već činjenica koju su utvrdili i nadležni organi i veštaci. Još važnije: radove na tom gradilištu inspekcija je zabranila dva meseca pre same nesreće. Uprkos tome, na gradilištu su nastavljeni radovi – pre nesreće, na dan kada je došlo do tragedije, ali i nakon što je jedan čovek izgubio život.

Kako? Zašto?

To su pitanja na koja do danas nema odgovora: kako je moguće da gradilište za koje postoji zabrana rada nastavi da funkcioniše bez prekida i pre i nakon smrtnog ishoda, bez bilo kakvih vidljivih posledica za odgovorne?

KRIVIČNA PRIJAVA ADVOKATICE ZEKOVIĆ

Televizija E u više navrata je izveštavala o tom slučaju i toku postupka pred državnim tužilaštvima. Godinu i po od smrti Despotovića, Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju, 27. februara 2026. godine, odbacilo je krivičnu prijavu punomoćnice oštećene porodice, advokatice Maje Zeković, koja je podneta još 18. marta 2025. godine.

Teretili su se pravno lice „Mili Company doo” Kalušiči bb Pljevlja, odgovorno lice Željko Anđelić. Prijava je podneta i protiv „Elektron doo” iz Podgorice i odgovornog lica Ane Pupović, kompanije „Sedem-ing doo” iz Podgorice i odgovornog lica Mlađena Anđelića, kao i kompanije „Spitfajer doo” i Maje Čolović.

Svi su se teretili za krivično delo protiv opšte sigurnosti iz čl. 338 st. 2 u vezi čl. 330 st. 1 Krivičnog zakonika Crne Gore, kao i krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti iz čl. 338 st. 2 u vezi čl. 329 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika Crne Gore.

Zaključak je ključan: prijava se odbacuje „jer u njihovim radnjama nema elemenata bića prijavljenih krivičnih dela, niti drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti iz nadležnosti Višeg suda u Bijelom Polju, pred kojim postupa ovo tužilaštvo”.

U tom rešenju tužilac Marko Bojović navodi da nema elemenata teškog krivičnog dela, ali istovremeno predmet prosleđuje drugim tužilaštvima zbog postojanja sumnje na druga krivična dela.

Spise su na dalje postupanje dostavili Osnovnom državnom tužilaštvu u Pljevljima, a deo Višem državnom tužilaštvu u Podgorici.

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI

Posebno je problematičan način na koji se predmet tokom postupka premeštao između različitih tužilaštava. Predmet je prvo iz ODT Pljevlja prosleđen Višem tužilaštvu u Bijelom Polju, zatim je traženo izjašnjenje Vrhovnog tužilaštva o nadležnosti, nakon čega je vraćen, da bi se danas ponovo otvaralo pitanje nadležnosti i predmet delio između više tužilaštava.

Nakon što je TV E emitovala prilog 20. marta, te portal ETV objavio tekst iste sadržine, Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju promptno je reagovalo, negirajući propuste i odugovlačenje. Istovremeno je sva „krivica” prebačena na autorku priloga i teksta na ETV, uz optužbe da su objavljene „netačnosti i neproverene informacije”.

Optužbe Višeg državnog tužilaštva su neosnovane.

Pre svega: u tekstu na koji Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju reaguje nisu iznošene proizvoljne tvrdnje, već su preneseni nalazi i zaključci stručnjaka, konkretno dokument Građevinskog fakulteta, kao i činjenice iz dostupne dokumentacije.

Autorski deo svodi se na ono što je osnovna dužnost novinara – da postavi pitanje. Legitimno pitanje: zbog čega je došlo do višemesečnog, odnosno višegodišnjeg kašnjenja u postupanju, pitanje koje problematizuje i sam tok događaja opisan u tekstu.

Podsećamo, Ranko Despotović je smrtno stradao 10. jula 2024. godine na gradilištu firme „Mili Company” u Pljevljima, usled obrušavanja zemlje.

ŠTO SE PREDUZELO OD JULA 2024. DO FEBRUARA 2026?

Osnovno državno tužilaštvo u Pljevljima spise predmeta dostavilo je Višem državnom tužilaštvu u Bijelom Polju 7. oktobra 2024. godine, tri meseca nakon nesreće.

Do tog trenutka veštaci su utvrdili niz propusta: nepostojanje ugovora o izvođenju zemljanih radova, izostanak zaštitnih mera, ignorisanje inspekcijskih naloga. I, što je najvažnije: veštaci su zaključili da je nesreća direktna posledica neobezbeđenog gradilišta, a da odgovornost leži na više aktera, od investitora, preko izvođača, do inspekcijskih organa.

Pola godine od smrti Despotovića, istražne radnje još nisu započete. Tužilaštva su „upala” u sukob nadležnosti i počela da se dobacuju predmetom. U januaru 2025. punomoćnica nije znala gde je predmet, jer je bio u toku postupak rešavanja sukoba nadležnosti između Osnovnog državnog tužilaštva u Pljevljima i Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju.

Potom je predmet upućen Vrhovnom državnom tužilaštvu radi rešavanja sukoba nadležnosti, da bi Tužilaštvo na čijem je čelu Milorad Marković 5. februara 2025. informisalo punomoćnicu da je predmet rešen i vraćen nadležnom državnom tužilaštvu – Višem tužilaštvu u Bijelom Polju.

Koje će se, ispostaviće se, ove godine ponovo proglasiti nenadležnim.

Prošlo je sedam meseci do septembra kada su saslušani akteri. Nije precizirano šta se dešavalo u tom periodu. Jedina relevantna informacija je da se čeka nalaz komisije.

A devet meseci od prebacivanja predmeta, Televizija E je 16. jula prošle godine pitala Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju šta je učinilo za gotovo godinu dana otkad im je predmet dostavljen.

VJEŠTAČENJE OTKRILO NIZ PROPUSTA

Dan kasnije, 17. jula, VDT u Bijelom Polju prvi i jedini put odgovara na pitanja informacijom da je postupajući tužilac obavio uviđaj na licu mesta i tražio veštačenje Komisije veštaka Građevinskog fakulteta u Podgorici, te da je to veštačenje u toku.

To veštačenje pokazalo je niz propusta: utvrđeno je da izvođač tokom radova nije posedovao kompletnu gradilišnu dokumentaciju u skladu sa zakonom; da učesnici u gradnji nisu postupili po zakonskim obavezama da upozore na nedostatke glavnog projekta; da nisu blagovremeno postupili po inspekcijskim nalozima, što je doprinelo tragičnom ishodu; na gradilištu investitor nije obezbedio ugovore o izvođenju svih radova koji uključuju pripremne i zemljane radove.

Takođe, svi učesnici u izgradnji objekta bili su obavezni da po inspekcijskom nalogu zaustave radove i postupe po jasnim nalozima inspekcije. Nažalost, zbog nepoštovanja blagovremenih inspekcijskih naloga došlo je do tragičnog događaja – navodi se u stručnom nalazu i mišljenju Građevinskog fakulteta.

GRADILIŠTE BEZ ZAŠTITE

Veštaci jasno konstatuju da je gradilište više od dva meseca bilo bez adekvatne zaštite i da je upravo to bio neposredan uzrok nesreće.

U rešenju o odbacivanju krivične prijave tužilac Marko Bojović navodi da nema „teškog dela” jer nema umišljaja – nije neko hteo ili pristao na smrt, nema „visokog stepena bezobzirnosti”.

Istovremeno, priznaje se da je postojala zabrana gradnje, da naređene mere zaštite nisu sprovedene, da su radovi nastavljeni uprkos zabrani, da se gradilo čak i bez potpune dokumentacije i da postoji sumnja na krivično delo građenja bez prijave, kao i zloupotrebu službenog položaja.

Takođe, fokus se prebacuje i na geometra – da je sam davao instrukcije, da nije postupao po instrukcijama direktora, da se sam spuštao u iskop. Ali i da je to tačno, da je pokojni Despotović učinio sve kako ne treba, gradilište je i dalje bilo nebezbedno i pod zabranom. Ta činjenica ne nestaje.

Zato se punomoćnica porodice, advokatica Maja Zeković, s pravom pita – ako gradilište radi uprkos zabrani, svi su svesni opasnosti i u takvim uslovima dođe do smrti, šta je još potrebno?

Iz tog razloga, ona je 23. marta podnela pritužbu Vrhovnom državnom tužilaštvu na rešenje o odbacivanju krivične prijave od strane Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju.

U pritužbi, Zeković ukazuje da predmetna krivična dela o čijem postojanju je tužilac odlučivao ne spadaju u krivična dela protiv života i tela, već u krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, pa su, kao i kod krivičnih dela protiv zdravlja ljudi ili bezbednosti javnog saobraćaja, kvalifikovani oblici tih dela propisani zajedničkim odredbama.

Objašnjava da u delima o kojima je odlučivalo VDT Bijelo Polje mora postojati nehat, jer bi u suprotnom bilo reči o krivičnom delu protiv života i tela, odnosno o ubistvu.

– Tužilac očigledno meša ove institute, pa smrtnu posledicu pok. Ranka Despotovića u odnosu na postupanje osumnjičenog Željka Anđelića obrazlaže nepostojanjem motiva i pobuda i nedostatkom bezobzirnosti, kao da je reč o krivičnom delu ubistva, a ne kvalifikovanom obliku krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti – navodi se u pritužbi.

Zeković dodaje da je krajnje netipično postupanje tužioca od samog zaduženja predmetom, kao i izbegavanje preduzimanja radnji po službenoj dužnosti u predmetu sa smrtnom posledicom, dovelo do toga da bude primorana da u ime oštećene porodice podnese krivičnu prijavu.

NELOGIČNOSTI U REAGOVANJU VDT-A

Iako tu tvrdnju advokatice VDT negira, poređenje datuma otvara ozbiljna pitanja: krivična prijava podneta je dva meseca pre nego što je VDT saopštilo da je urađen uviđaj i da veštačenje još traje.

U svom reagovanju tužilaštvo tvrdi da je postupalo blagovremeno i da nije čekalo prijavu porodice, ali ne navodi konkretne mere, tačne datume niti ko ih je sproveo. Istovremeno, dostupne činjenice pokazuju da se sa ključnim koracima kasnilo više od godinu dana, da je veštačenje bilo u toku tek u julu 2025. godine i da su osumnjičeni saslušani tek u septembru iste godine.

KO RADI ČIJI POSAO?

Prošle godine, u izjavi za TV E, advokatica Maja Zeković navela je da „radi posao tužilaštva”.

– Imperativna obaveza tužioca je da, kao prvo, prilikom vršenja uviđaja na gradilištu, pa čak i ako rad nije bio zabranjen, bez odlaganja pokrene krivični postupak u odnosu na investitora, dok je uobičajena praksa i lišavanje slobode odgovornog lica kod investitora – upozorila je Zeković.

Na osnovu dostupnih informacija, postoji ozbiljan osnov za sumnju da su prve konkretne radnje tužilaštva usledile tek nakon krivične prijave punomoćnice porodice.

HRONIKA ISTRAGE SMRTI

  1. jul 2024. – dolazi do tragičnog događaja na gradilištu firme „Mili Company”, koje radi pod inspekcijskom zabranom.

  2. oktobar 2024. – ODT Pljevlja dostavlja spise Višem tužilaštvu u Bijelom Polju.

  3. avgust 2025. – tužilaštvu dostavljen nalaz Građevinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore.

  4. septembar 2025. – saslušani odgovorni: Željko Anđelić i Ana Pupović.

  5. oktobar 2025. – upućena pitanja VDT-u u Bijelom Polju bez odgovora.

  6. februar 2026. – odbacuje se krivična prijava.

ČEKAJUĆI EPILOG

Predmet je sada podeljen između ODT Pljevlja i VDT Podgorica, gde će se ceniti postojanje drugih krivičnih dela.

U međuvremenu, gradilište firme „Mili Company” u Pljevljima radi punim intenzitetom.

Činjenice govore same: odgovorna lica saslušana su tek u septembru 2025. godine, više od godinu dana nakon nesreće. U predmetu koji se odnosi na gubitak ljudskog života na gradilištu za koje je već postojala zabrana rada, takav vremenski okvir ne može se smatrati ni pravovremenim ni efikasnim postupanjem.

Zato javnost i porodica imaju pravo na jasan i nedvosmislen odgovor – kako je moguće da u slučaju smrti na gradilištu koje je radilo uprkos zabrani ni nakon gotovo dve godine nema konkretne odgovornosti?

BONUS VIDEO: