VAŽNO ZA SVAKOG GRAĐANINA: Koliko će koštati legalizacija vaše kuće ili stana?

Predloženi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji se nalazi na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije zakazane za utorak, 7. oktobar, predviđa legalizaciju bespravno izgrađenih objekata uz naknade u rasponu od 100 do 1.000 evra. Zakon bi trebalo da počne da se primenjuje dan nakon njegovog usvajanja u parlamentu.

Građani će moći da podnesu prijave 45 dana nakon što zakon stupi na snagu, a sam postupak bi trajao dva meseca. Za one koji iz objektivnih razloga ne podnesu prijavu u propisanom roku, predviđen je izuzetak — moguće je podnošenje zahteva u roku od godinu dana uz dostavljanje dokaza koji opravdavaju kašnjenje.

Postupak evidentiranja i upisa prava u katastar nepokretnosti, poznatiji kao legalizacija bespravne gradnje, obuhvata različite vrste objekata. To su između ostalog objekti izgrađeni suprotno zakonu, objekti na kojima su izvedeni radovi bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova (poput sanacije, rekonstrukcije, adaptacije ili promene namene), objekti sa privremenom građevinskom dozvolom izdatu pre 13. maja 2003. godine, kao i naplatne stanice, privremene saobraćajnice i objekti iz perioda kada građevinska dozvola nije bila obavezna, a prava svojine nisu upisana u katastar.

Evidentiranje će se vršiti preko digitalne platforme koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam koristeći informatičku infrastrukturu Republičkog geodetskog zavoda.

Naknade za legalizaciju zavise od lokacije i tipa objekta. U Beogradu, naknada za ekstra zonu iznosi 1.000 evra, za prvu zonu 800 evra, za drugu i treću 300 evra, četvrtu 200 evra, petu 150 evra, dok u šestoj i ostalim zonama iznosi 100 evra.

U gradovima sa više od 100.000 stanovnika, naknada za ekstra i prvu zonu biće 500 evra, za drugu 250 evra, za treću 150 evra, a za četvrtu i ostale zone 100 evra. U mestima sa 50.000 do 100.000 stanovnika, naknada iznosi 300 evra za ekstra i prvu zonu, 200 evra za drugu zonu i 100 evra za treću i ostale zone. Za opštine sa manje od 50.000 stanovnika i za sela, naknada je 100 evra.

Za pomoćne objekte, magacine, skladišne prostore, ekonomske objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata neće se naplaćivati, dok za veće površine naknada iznosi 10 evra po kvadratu.

Razlozi za donošenje novog zakona su jasni: u Srbiji, prema dostupnim podacima, postoji oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik. Dosadašnji zakoni, počev od 1997. godine do Zakona o ozakonjenju iz 2015. godine, nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu se pojavila nova bespravna gradnja, posebno u velikim gradovima.

Prema podacima lokalnih samouprava i drugih nadležnih organa, tokom važenja prethodnih zakona doneto je oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata. Glavni razlozi za mali broj donetih rešenja su zahtevna urbanistička, tehnička i geodetska dokumentacija, nedostatak planske dokumentacije, dug i skup administrativni postupak, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu, kao i nezainteresovanost građana.

Primena novog zakona obezbedila bi da svi objekti na teritoriji Srbije budu evidentirani i upisani u katastar nepokretnosti. Građanima bi se pružila pravna sigurnost i mogućnost slobodnog raspolaganja svojom imovinom — kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteke i legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Zakon predviđa nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju. Nakon njegovog stupanja na snagu, svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju za izvođenje radova biće upisani kao vlasništvo države.

Istovremeno, zakon ima i socijalnu komponentu — predviđeni su posebni uslovi za vlasnike čija je nepokretnost jedina imovina, kao i za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce i porodice sa troje i više dece. Ovi građani neće plaćati naknadu za legalizaciju.

(Tanjug)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI