"PRVI HONORAR SU MI UKRALI I OŠIŠALI ME KAO KRIMINALCA" Branislav Lećić je tri puta hteo da odustane od glume, pa otkrio: "Opraštam, ali ne zaboravljam!"

Povodom praznika rada razgovarali smo sa istaknutim glumcem Branislavom Lečićem, čovekom čije su uloge obeležile generacije.

U opuštenom razgovoru za naš dnevni list, Lečić se osvrnuo na značaj rada za svakoga od nas, a otvoreno je govorio o svojoj karijeri i privatnosti.

 

 

Kako je svojevremeno boravio na Hilandaru čak tri meseca, ispričao je šta ga je navelo na takav korak.

- U Hilandaru sam proveo tri meseca, a pre toga sam bio u grčkom manastiru Simonopetra. Želeo sam da osetim pravoslavni duh, a da ne znam jezik. To je vrlo dragoceno iskustvo i divno saznanje posle mog sadržajnog istraživanja religije. U tom pravoslavnom krugu pronašao sam sebe i sve ono što je bio moj put sazrevanja i vere. Na taj korak naterao me je sudar rutine i paralelnog života, besmisao moje profesije. Da me neko ne shvati pogrešno, naravno da moja profesija ima smisla. Pozorište i te kako ima smisla i pomaže društvu da se preispita, sagleda, nasmeje, a na kraju krajeva i da otkrije neke stvari koje su stvar mentaliteta, ali i pogrešnog i dobro ponašanja - započeo je glumac i objasnio da je tokom glumačkih uloga počeo da gubi sebe.

Tri puta je pomislio da odustane od glume

- Igrao sam toliko često da sam izgubio osećaj za svoj život. Išao sam iz uloge u ulogu i to je trajalo godinama. Jedne noći izašao sam iz pozorišta, a da nisam znao koje je godišnje doba. Toliko sam bio u paralelnom svetu svoje profesije. Onda sam odlučio da prekinem sa svim tim, da umetnost postane drugi plan, a život prvi. Tražio sam neplaćeno od upravnika Jovana Ćirilova. U početku mu je to bilo čudno i smešno, nije verovao. Toliko sam bio uporan da je na kraju poverovao i dobio sam otpust koji je trajao godinu dana i nekoliko meseci - rekao nam je Lečić i otkrio kako je zaradio svoj prvi dinar i odlučio da postane glumac.

- Sećam se trenutka kada sam se odlučio za glumu. Još dok nisam ni otišao na prijemni, razmišljao sam da odustanem od toga. Čuo sam druge koji su bili oko mene. Bili su nervozni, trčali su u WC, povraćali, pušili cigarete, a ja sam bio miran. Čuo sam da pokušavaju već treći, četvrti put. Znao sam da ako ne budem primljen, da više nikada neću doći. Pomislio sam da ti ljudi možda više od mene zaslužuju da dobiju šansu. Drugi put sam hteo da odustanem na užem izboru. Profesor je to prepoznao, pa mi je rekao: „Lečiću, da niste uradili to što ste namislili“. Shvatio sam da zna nešto što ja ne znam i da sam tu da naučim. Kako je on to mogao da zna kada nikome ništa nisam rekao niti sam reč progovorio? Treći put sam hteo da odustanem posle prve godine. Kada sam došao na drugu godinu, profesor koji me nije video tih mesec dana je u meni probudio bunt, pomogao mi je da kao glumac puknem, da se otvorim. Shvatio sam tada da ja kao glumac mogu nešto da dam - naveo je Lečić i istakao da je majka bila ta koja je oduvek verovala u njega.

Prvi honorar su mu ukrali 

- Majka je uvek verovala u mene. Da nje nije bilo, ne bi bilo ni mene. Ta misao da napustim glumu mi se pojavljivala najviše u drugom periodu života, zapravo u zadnjoj petini. Kad ste mladi, to ne vidite, srljate, grabite, samo idete napred. Nova iskušenja, novi izazovi. Kasnije upoznate druge strane te medalje, pa nekada ta javnost, smeta. Voleo bih da sam normalan čovek. Umem da preterujem u javnim nastupima, ali to radim jer mislim da mogu da pomognem. Najveće zadovoljstvo osećam u susretu sa najobičnijim ljudima - otkrio je glumac, pa progovorio o svom prvom honoraru.

- Prvi honorar su mi ukrali. U „Specijalnom vaspitanju“, mom prvom filmu, moju ulogu su šišali, a za to mi nisu platili. Bili su dužni kad već menjaju moj fizički izgled, da to nadomeste materijalno, ali su to preskočili. Nisam za to dobio satisfakciju. Možda su i dobro uradili. Bio sam spreman i na to samo da dobijem dobru ulogu. Dobio sam honorar od snimanja, ali ne od toga što su me šišali. Dozvolio sam to naravno, ne ljutim se. Mislim da je to sjajna poruka, da se odreknem i kose, eto, i da izgledam kao kriminalac - ispričao je glumac kroz smeh, pa iskoristio priliku da pošalje poruku mladima.

- Mladi ne smeju da se zaleću jer nije sve što leti ptica. Ne treba da potrče za prvim senzacijama, porukama, opijajućim univerzalnim stvarima slobode, demokratije, časti, pravde. To sve mogu da budu reči i maske gde se kriju mnogo ozbiljnije, dublje i podlije namere da te zarobe, pokore, osakate život, da ti pokradu mladost, znanje i vreme. Zato mlad čovek mora da ima saveznika i u duhu i na zemlji, pored sebe. Nekoga kome može da veruje, ko je proveren. Da bi na vreme razmislio i ne zaleteo se, uvek treba da postoji kočnica, da se izbroji do deset i da se zapitamo da li pravi izbor za sebe bilo da se radi o prijateljstvima, karijeri ili ljubavi - zaključio je Branislav Lečić za Alo!.
 

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI