Najvažnije:
- U masovnom ruskom balističkom napadu na Kijev i Kijevsku oblast poginulo je 17 ljudi, a 44 je ranjeno, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
- Zelenski tvrdi da je Rusija ispalila 24 balističke rakete i ocenjuje da bi dodatni sistemi protivraketne odbrane spasli živote civila.
- Ukrajinski predsednik navodi da su zapadni partneri odbili da isporuče dodatne sisteme PVO, zvanično zbog sukoba na Bliskom istoku, ali smatra da postoje i politički razlozi kako bi Ukrajina bila "poslušnija".
- Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su pogođeni transportni, logistički i distributivni centri u Kijevu i Kijevskoj oblasti, kao i tri ukrajinska broda sa vojnim teretom u Crnom moru.
- Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je ruske napade i najavio dodatni pritisak na Moskvu kroz nove sankcije i nastavak vojne pomoći Ukrajini.
- Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je Makrona da, pod izgovorom pritiska na Rusiju, podstiče Kijev na terorističke napade na ruske civile.
- Vladimir Putin naredio je objedinjavanje svih logističkih službi Ministarstva odbrane u jedinstvenu komandu, na čijem će čelu biti Valerij Solodčuk.
- Putin je imenovao nove komandante grupacija "Centar" i "Istok" i doneo odluku o formiranju novog roda vojske, snaga bespilotnih sistema.
UŽIVO
Bild: Pogođene nemačke kompanije u Ukrajini i teretni brod u Crnom moru
U ruskim napadima dronovima pogođene su nemačke kompanije u Ukrajini i nemački teretni brod u Crnom moru, pri čemu su oštećeni skladišta kompanija "Likvi moli" i "Puma", kao i teretni brod "Emil“ u vlasništvu hamburške brodarske kompanije, javljaju nemački mediji.
Za sada nema podataka da li je neko od zaposlenih povređen, javlja Bild, prenosi Dojče vele.
Prema navodima lista, teretni brod "Emil“ pogođen je juče u Crnom moru, oko 40 kilometara od luke Odesa.
U napadu je otkazalo više tehničkih sistema, brod je izgubio mogućnost manevrisanja, a na njemu je izbio požar.
Posada je evakuisana, a tokom evakuacije brod je, prema pisanju Bilda, ponovo pogođen bespilotnom letelicom.
Nezvanično, niko nije povređen, niti je među članovima posade bilo nemačkih državljana.
Brod plovi pod zastavom Liberije, ali je u vlasništvu hamburške brodarske kompanije "Johan M. K. Blumental".
U istom napadu pogođen je i teretni brod "Mera kvin“, koji je pod zastavom Gvineje Bisao prevozio žito.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je poginuo jedan član posade.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je napade na dva teretna broda, ne navodeći njihova imena, uz tvrdnju da su prevozili vojnu opremu namenjenu ukrajinskoj vojsci.
Istog dana u ruskom napadu na Kijev potpuno je uništen centralni magacin nemačke kompanije "Likvi moli", proizvođača maziva sa sedištem u Ulmu.
Predstavnik kompanije izjavio je da u napadu i požaru niko nije povređen, dok se materijalna šteta procenjuje na nekoliko miliona evra.
U skladištu su se nalazili proizvodi namenjeni ukrajinskom tržištu, a kompanija za sada ne planira njegovu obnovu.
U ruskom raketnom napadu oštećen je i logistički centar kompanije "Puma" u Ukrajini.
Kompanija nije saopštila tačnu lokaciju objekta, ali je potvrdila da je pogođen u noći između 4. i 5. avgusta.
Ni u tom napadu nije bilo povređenih među zaposlenima.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je izvelo masovni napad na, kako je navelo, logističke i distributivne centre vojne opreme u Kijevu i njegovoj okolini.
Evropska unija odbrusila Zelenskom povodom nedostatka presretača!
Evropska komisija reagovala je na tvrdnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da su isporuke presretačkih projektila iz partnerskih zemalja smanjene tri puta, poručivši da Kijev sam mora da definiše i dostavi spisak vojne opreme koja mu je potrebna.
Portparol Evropske komisije Balaž Ujvari podsetio je da je Evropska unija ove godine za odbrambene potrebe Ukrajine izdvojila 8,5 milijardi evra. Sredstva su namenjena za borbene avione, projektile, kao i različite vrste dronova kratkog i dugog dometa.
Ujvari je objasnio da Ukrajina sama određuje prioritete i Briselu dostavlja takozvani "plan nabavke proizvoda", na osnovu kojeg EU odlučuje o finansiranju.
"Mi pregledamo taj plan nabavke i na osnovu njega delujemo. Ukrajina svakako može da zatraži, na primer, presretače ili srodnu opremu, a mi ćemo to razmotriti. Komunikacija je stalna, planovi nabavke i ugovori neprestano pristižu. Pregledamo ih vrlo brzo i potom izvršavamo potrebne uplate", rekao je Ujvari.
Brjanska oblast pod udarom dronova, ima poginulih i povređenih
Najmanje dve osobe poginule su, a šest je povređeno u ukrajinskim napadima na Brjansku oblast, saopštio je vršilac dužnosti načelnika oblasti Jegor Kovaljčuk.
On je naveo na platformi Maks da je ukrajinski dron u Suzemskom okrugu pogodio automobil u pokretu, pri čemu je vozač stradao na licu mesta.
Prema njegovim rečima, u napadu na Novozibkov jedna osoba je poginula, a pet je povređeno. Oštećeni su benzinska pumpa i automobili.
Kovaljčuk je dodao i da je u napadu ukrajinskog drona na Pogarski okrug povređen vozač automobila.
(Tanjug)
SAD pojačale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom
Sjedinjene Američke Države ponovo su pojačale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, pišu mediji. "Saradnja SAD i Ukrajine u oblasti razmene obaveštajnih podataka vratila se na prethodni visok nivo", navodi se u tekstu.
Navodno, Oružane snage Ukrajine koriste dobijene informacije za izvođenje operacija na teritoriji Rusije.
Sjedinjene Države su u martu 2025. godine privremeno obustavile obaveštajnu pomoć Ukrajini, ali su potom postepeno obnovile tu saradnju. O tome je u decembru govorio američki državni sekretar Marko Rubio.
Pogođena ruska rafinerija
Odbrambene snage Ukrajine pogodile su ruska naftna postrojenja udaljena više od 1.300 kilometara od linije fronta. Na meti se našla i rafinerija „Bašnjeft-Novoil” u Ufi.
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da je zabeležen pogodak u postrojenju „Slavnjeft-Janos” u Jaroslavlju, nakon čega je izbio požar.
Prema preliminarnim podacima, u Ufi su pogođeni kombinovano tehnološko postrojenje i postrojenje za katalitički reforming L-35-11/1000 u okviru kompleksa „Bašnjeft-Novoil”. I tamo je nakon napada izbio požar.
Uništeno 236 ruskih brodova iz "flote u senci"
Rusija objavila razmere razaranja u Kurskoj oblasti
Šteta koju su pripadnici Oružanih snaga Ukrajine naneli Kurskoj oblasti premašila je 504,9 milijardi rubalja, saopštila je zvanična predstavnica Istražnog komiteta Rusije Svetlana Petrenko.
Ona je navela da su, nakon razminiranja naselja u kojima su vođena borbena dejstva, istražioci sa stručnjacima obavili uviđaje na mestima incidenata. Do sada je pregledano 186 naseljenih mesta, a na osnovu ekspertiza utvrđeno je da ukupna materijalna šteta iznosi 504,9 milijardi rubalja.
Prema njenim rečima, oštećena su 53 objekta kulturnog nasleđa, među kojima su hram Svete Trojice u Sudži, lokalni zavičajni muzej, ansambl Crkve Hristovog rođenja, Dmitrijevska crkva i imanje Barjatinskih „Marjino“. Kako je navela, ovi objekti bili su izloženi artiljerijskim napadima, dejstvu višecevnih raketnih bacača i minobacača.
Istražioci su, kako je saopšteno, prikupili dokaze o teškim krivičnim delima u 25 naselja Kurske oblasti, uključujući Sudžu, Rusko Porečno, Malu Loknju i Kozačju Loknju.
U vezi sa upadom ukrajinskih snaga u Kursku oblast pokrenuto je 711 krivičnih postupaka, od čega se 706 odnosi na terorizam, dok je 87.400 ljudi priznato kao oštećeno. Više od 300 istraga je već okončano.
Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, ukrajinske snage su 6. avgusta 2024. godine ušle u Kursku oblast, a operacija oslobađanja regiona završena je 26. aprila 2025. godine.
Kijev „potpuno nezaštićen” od balističkih raketa
Ruska upotreba balističkih raketa bila je predvidljiva i ostvarila je stoprocentnu preciznost pogodaka, navodi naš vojni analitičar Majkl Klark.
Iako Kijev raspolaže nizom različitih sistema za presretanje raketa, nisu mogli „ništa da učine” povodom ovih napada – a neće moći ni u skorijoj budućnosti – zbog jednog ključnog problema, ističe on.
„Jedino sredstvo koje može u potpunosti i efikasno da obori balističke rakete jesu sistemi ’Patriot’.
„Oni poseduju te baterije, ali su im zalihe municije manje-više iscrpljene.”
Tri osobe poginule u ruskom napadu dronovima na Balakliju
Tri osobe poginule su u ruskom napadu bespilotnim letelicama na grad Balakliju u Harkovskoj oblasti, saopštila je danas Državna služba Ukrajine za vanredne situacije. Kako je navedeno, ruski dronovi tokom noći napali su stambeni deo grada, pri čemu su izbili požari u dve porodične kuće, dok je oštećeno i više susednih stambenih objekata, javlja Ukrinform.
Pripadnici službi za vanredne situacije ugasili su oba požara, a na mestu napada bile su angažovane sve nadležne hitne službe. Ukrajinska agencija Ukrinform podseća da su ruske snage i 5. avgusta izvele napad na Balakliju, nakon čega je deo grada ostao bez struje.
Zelenski: Manje PVO raketa može biti pokušaj da partneri Ukrajinu učine poslušnijom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi iza odluke da se Kijevu smanji isporuka antibalističkih raketa mogli stajati politički motivi, posebno želja da se Ukrajina učini poslušnijom. Zelenski je podsetio na informaciju objavljenu ranije danas da je od početka 2026. godine Ukrajina počela da dobija tri puta manje protivbalističkih raketa i potvrdio da su partneri Kijeva odbili da obezbede dodatne sisteme protivraketne odbrane.
"To je bilo povezano sa ratom, ili bi danas bilo fer reći, neprijateljstvima i ratovima na Bliskom istoku. Barem je to bio zvanični razlog koji smo dobili od naših partnera, pre svega Sjedinjenih Država, kao i od evropskih partnera", rekao je Zelenski tokom sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, preneo je Ukrinform.
Rubio i Miliband razgovarali o važnosti veće uloge Evrope u sopstvenoj bezbednosti
Američki državni sekretar Marko Rubio i britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband razgovarali su u Vašingtonu o tome koliko je značajno da Evropa preuzme veću ulogu u sopstvenoj bezbednosti, saopšteno je iz Stejt departmenta. Stejt department je naveo da su Rubio i Miliband potvrdili zajedničku posvećenost bezbednom prolazu komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz i naporima da Iran nikada ne uspe da razvije niti nabavi nuklearno oružje.
Portparol Stejt departmenta Tomi Pigo rekao je da su Rubio i Miliband na sastanku ponovili svoju zajedničku posvećenost sigurnom tranzitu kroz Ormuski moreuz i obezbeđivanju da Iran nikada ne razvije ili dobije nuklearno oružje. Miliband je tokom sastanka istakao i da je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ključno za smanjenje troškova života u Velikoj Britaniji, prenosi BBC.
BONUS VIDEO
Komentari (1)