Stanovnici Kijeva ponovo su proveli noć u skloništima dok su iznad njihovih glava odjekivale eksplozije, a novi ruski napadi ostavili su za sobom mrtve, ranjene i razrušene stambene četvrti.

Mnogi građani unapred su očekivali snažan udar, nakon što je Moskva prethodnih dana najavila intenziviranje napada na ukrajinsku prestonicu. Zbog toga su hiljade ljudi utočište potražile duboko ispod zemlje, u stanicama metroa koje su tokom rata postale privremeni dom za brojne porodice.

– Nalazili smo se dva sprata ispod zemlje, a ipak smo mogli da osetimo i čujemo snažne eksplozije iznad nas. Zatim su došli dronovi, verovatno da procene štetu ili izvedu nove udare, a potom su usledile nove rakete – opisao je Vitalij Ševčenko.

1

Prema podacima gradskih vlasti, tokom jedne noći više od 41.000 ljudi sklonilo se u podzemne stanice metroa, među njima i oko 4.500 dece. To je jedan od najvećih brojeva zabeleženih poslednjih godina.

Iako su stanovnici Kijeva već navikli na vazdušne uzbune i noći provedene u skloništima, prizori koji su ih dočekali po izlasku na ulice ponovo su ih ostavili bez reči.

Razbijeni prozori, uništene fasade, automobili pretvoreni u zgarišta i oblaci prašine bili su prizori koji su ih dočekali na svakom koraku.

Tokom napada u Kijevu je poginulo najmanje šest osoba, dok su brojni građani povređeni. Teške posledice zabeležene su i u drugim delovima zemlje.

U Dnjepru je poginulo najmanje 16 ljudi nakon što su pogođeni stambeni objekti, dok je više desetina osoba povređeno. Napadi su zabeleženi i u Harkovu, gde su oštećeni energetski objekti i civilna infrastruktura.

Posebno potresne scene dolaze iz naselja Vinogradar u Kijevu.

Nekada mirni kvart pretvoren je u zonu razaranja. Visoke stambene zgrade ostale su bez prozora, automobili su izgoreli do neprepoznatljivosti, a u vazduhu se osećao miris dima i prašine.

Među stanovnicima koji su pokušavali da shvate šta se dogodilo bila je i Ana, čiji se stan nalazi neposredno pored mesta jedne od eksplozija.

Kroz suze je pokazivala svoj potpuno uništen automobil, ali je istakla da je materijalna šteta najmanji problem.

– Popraviće zgradu, ali ne i naše duše – rekla je potresena žena.

– Cela zgrada, cela Ukrajina tuguje. Šta smo učinili da zaslužimo ovo? – upitala je.

Odmah nakon napada pokrenuta je velika akcija pomoći stanovništvu.

Spasioci su obilazili zgrade i proveravali da li među stanarima ima povređenih. Psiholozi su razgovarali sa ljudima koji su bili u šoku, dok su volonteri delili hranu, vodu i osnovne potrepštine.

Policija je obezbeđivala područje jer su sa viših spratova i dalje padali delovi stakla i fasade.

Ipak, samo nekoliko ulica dalje život je polako počinjao da se vraća u normalu.

Deca su se ponovo igrala na igralištima, autobusi su saobraćali redovno, a radnici su popravljali oštećene puteve.

Upravo tako Kijev živi već godinama – između razaranja i pokušaja da se svakodnevni život nastavi uprkos ratu.

Koliko god grad bio pogođen, njegovi stanovnici svakog jutra pokušavaju da nastave dalje, noseći sa sobom uspomene na noći koje, kako kažu, nikada neće zaboraviti.