Prema informacijama koje dolaze iz ukrajinskih izvora, Ruske Vazdušno-kosmičke snage su 28. januara 2026. godine u kratkom vremenskom periodu navodno izgubile dva borbena aviona iznad severozapadnog dela Crnog mora, u širem području Zmijskog ostrva.

Kako prenose izvori povezani sa ukrajinskim bezbednosnim strukturama, sistemi protivvazdušne odbrane zapadnog porekla navodno su presreli i oborili višenamenski lovac Su-30SM, kao i frontovski bombarder Su-34. U pojedinim izveštajima pojavljuju se i razlike u navodima – neki izvori tvrde da su oborena dva aviona tipa Su-30, dok drugi navode kombinaciju Su-30 i Su-34.

Rusko Ministarstvo odbrane do ovog trenutka nije potvrdilo ove tvrdnje, niti je izdalo zvanično saopštenje koje bi ukazivalo na gubitke u tom sektoru. Ne postoje ni javno dostupni materijalni dokazi, zbog čega se svi navodi zasnivaju isključivo na informacijama jedne strane u sukobu i moraju se posmatrati sa dozom opreza.

Ukoliko bi se, međutim, pokazalo da su ove tvrdnje tačne, radilo bi se o događaju sa ozbiljnim taktičkim i operativnim posledicama po ruske vazdušne aktivnosti na jugu Ukrajine i iznad Crnog mora.

Jedan od zvaničnika povezanih sa ukrajinskim bezbednosnim aparatom, Andrij Kovalenko, naveo je da je lovac Su-30SM navodno oboren upotrebom američkog sistema MIM-104 Patriot. Prema njegovim tvrdnjama, radilo se o mobilnoj protivvazdušnoj zasedi u kojoj su zapadni senzori dugog dometa i obaveštajni podaci bili integrisani u ukrajinsku vatrenu mrežu. Takav način delovanja ukazivao bi na znatno sofisticiraniju taktiku u odnosu na klasičnu, statičnu upotrebu sistema PVO.

Su-30SM predstavlja jednu od ključnih letelica ruskog vazduhoplovstva u regionu Crnog mora. Ovaj višenamenski avion, razvijen iz porodice Su-27, opremljen je radarom sa pasivnim elektronski skeniranim nizom i namenjen je kako za vazdušne borbe, tako i za pratnju pomorskih i jurišnih misija. Njegov eventualni gubitak, zajedno sa obučenom posadom, značio bi privremeno slabljenje ruskih kapaciteta za nadzor i kontrolu vazdušnog prostora iznad ključnih pomorskih pravaca.

Paralelno s tim, ukrajinski izvori tvrde da je u istom vremenskom okviru oboren i bombarder Su-34. Ovaj avion čini okosnicu ruskih udara precizno vođenom municijom i klizećim bombama po ciljevima na ukrajinskoj infrastrukturi i linijama fronta. Tokom dosadašnjeg toka sukoba, Su-34 je već pretrpeo značajne gubitke i smatra se jednom od najopterećenijih, ali i najvažnijih platformi u sastavu VKS-a.

Čak i ako bi se potvrdio istovremeni gubitak oba tipa aviona, to samo po sebi ne bi značilo povlačenje ruskog vazduhoplovstva iz Crnog mora. Rusija raspolaže relativno velikim brojem ovih letelica, a proces proizvodnje i remonta se nastavlja ubrzanim tempom. Ono što je, međutim, znatno teže nadoknadivo jeste gubitak iskusnih pilota, kao i dodatni pritisak na planiranje vazdušnih misija u prostoru koji se ranije smatrao relativno bezbednim zahvaljujući ruskim sistemima A2/AD.

U tom kontekstu, zapadni i ukrajinski mediji ponovo ističu tezu o hroničnom nedostatku ključnih komponenti za radare i sisteme elektronskog ratovanja u ruskoj avijaciji, tvrdeći da sankcije imaju dugoročne posledice po modernizaciju i održavanje flote. Moskva ove navode odbacuje, ali činjenica da se sve češće govori o prilagođavanju taktike sugeriše da se nova pretnja shvata ozbiljno.

Sa strateške tačke gledišta, navodni incident u blizini Zmijskog ostrva mogao bi primorati ruske snage na izmene u načinu patroliranja. Povlačenje aviona na veće udaljenosti smanjuje efikasnost senzora i brzinu reakcije, dok pojačana pratnja avionima za elektronsko ratovanje dodatno opterećuje već složen vazdušni raspored.

Ukoliko Ukrajina, uz zapadne sisteme i obaveštajnu podršku, zaista poseduje sposobnost da pogađa ciljeve na većim daljinama iznad Crnog mora, prostor oko Zmijskog ostrva ostaje aktivna i nestabilna „siva zona“. Bez potpune vazdušne dominacije, operacije ruske flote, kao i lansiranja krstarećih raketa sa obale, postaju izloženije napadima ukrajinskih pomorskih i vazdušnih dronova.

Iako Generalštab Ukrajine još nije objavio objedinjeno i zvanično saopštenje, pojedini izvori bliski NATO-u i zapadnim medijima već govore o 28. januaru 2026. kao o simboličnom „crnom danu“ za rusku avijaciju u Crnom moru. Da li se radi o stvarnom preokretu na terenu ili još jednom poglavlju informativnog rata, ostaje otvoreno pitanje koje će razrešiti tek vreme i dodatne potvrde sa obe strane.