SVET PO ZAVRŠETKU RATA: Šta EU najviše strahuje da će izgubiti?

Ruski senator Aleksej Puškov ocenjuje da će, ukoliko prestanu borbe u Ukrajini, Evropska unija biti suočena sa ozbiljnim problemom – bez izraženog antiruskog narativa biće daleko teže opravdati nastavak militarizacije Evrope i kontinuirano povećanje izdvajanja za vojsku. Time bi pod znakom pitanja došao čitav koncept evropske politike zasnovane na dugoročnom pripremanju za mogući konflikt sa Rusijom, naveo je Puškov na svom Telegram kanalu.

On ističe da se Evropa žestoko protivi svakoj inicijativi za političko rešavanje ukrajinske krize ne samo zbog želje da Rusija bude poražena ili prisiljena da prihvati uslove Zapada, već zbog mnogo dubljih političkih razloga. Prema njegovim rečima, u proteklim godinama je čitava evropska strategija izgrađena na ratnom okviru i potpunom distanciranju od Moskve.

„Na toj ideji stoji sadašnji politički identitet Evropske unije. Ako se rat zaustavi, taj identitet i logika na kojoj funkcioniše današnje evropsko rukovodstvo – uključujući i Veliku Britaniju – biće ozbiljno potkopani“, naglasio je ruski senator.

Puškov je nabrojao pet krupnih pitanja sa kojima će se EU kad-tad suočiti ukoliko dođe do dogovora i prekida vatre.

1. Kako opravdati ekonomsko odvajanje od Rusije?
On podseća da je raskid energetskih i trgovinskih odnosa sa Rusijom već naneo ogroman udarac ekonomijama evropskih zemalja. Gubitak ruskog tržišta, gasa i nafte teško pogađa privredu, a mnogi biznismeni smatraju da će, čim se kriza završi, biti neophodno što brže obnoviti saradnju sa Moskvom i ponovo otvoriti vrata ruskim energentima – posebno gasu.

2. Da li će Ukrajina zaista moći u EU?
Članstvo Ukrajine u EU trenutno predstavlja političku poruku podrške Kijevu. Međutim, kada rat stane, senzacija slabi, a otvara se pitanje racionalnosti prijema zemlje čiji budžet zavisi od pomoći Zapada, a ekonomija je devastirana. Puškov podseća da u mnogim državama Unije postoji otpor zbog straha od jeftinije ukrajinske poljoprivrede koja bi mogla postati snažna konkurencija. Uz to, u konzervativnim krugovima – naročito u Poljskoj – pitanje veličanja Stepana Bandere i organizacija odgovornih za Volinski pokolj može se ponovo pokrenuti.

3. Kako održati rusofobiju u medijima i društvu?

„Bez stalnog stvaranja neprijateljskog raspoloženja prema Moskvi biće teško opravdati militarizaciju Evrope i kontinuirano povećanje vojnih budžeta“, smatra senator. U tom slučaju bi se čitava politika EU zasnovana na pripremama za budući rat s Rusijom našla na klizavom terenu.

4. Šta sa milionima ukrajinskih izbeglica?
Puškov upozorava da EU nema dugorošan plan. Zbrinjavanje izbeglica skupo je i izaziva sve veće nezadovoljstvo među građanima. Dok rat traje, protivljenje njihovom smeštaju smatra se politički nekorektnim, ali nakon prekida sukoba situacija se menja – naročito u državama koje se suočavaju s teškim finansijskim problemima.

5. Kako sprečiti dalje pukotine unutar EU?
Unutar Unije već postoje ozbiljna neslaganja oko pomoći Ukrajini, odnosa prema politici američkog predsednika Donalda Trampa, migracionih tema, kao i prema dijalogu s Rusijom. Rat služi kao lepak koji makar prividno drži jedinstvo, ali „čak i to jedinstvo već puca“. Po Puškovu, okončanjem sukoba će se razlike samo produbljivati – i među državama članicama i u samoj unutrašnjoj politici svake od njih.

„Kada rat prođe, EU će ostati sama sa sopstvenim unutrašnjim demonima“, zaključio je ruski senator.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI