ŠTA KIJEV ZAPRAVO HOĆE? Otkrivene tajne napada na Kursk

Na severnoj granici Ruske Federacije, u oblasti Tjotkina, ukrajinske oružane formacije već drugi dan zaredom sprovode intenzivne napade s ciljem probijanja ruskih linija odbrane. Napadi dolaze iz pravca Riževke i usmereni su ka strateškim tačkama, kao što su železnička stanica i logistički centri. Pored klasičnih frontovskih napredovanja, evidentno je i delovanje manjih desantnih grupa u pograničnim šumama. 

Na prvi pogled, može se činiti da se radi o lokalizovanom sukobu, ali ruski analitičari upozoravaju da ovi napadi imaju mnogo dublje značenje. Dok su mnogi svetski mediji fokusirani na Harkov i Donbas, prava borba za političku i stratešku inicijativu odvija se u oblastima poput Kurske i Sumske. Napad na Tjotkino postao je simbol te borbe. Dr Andrej Pinčuk, bivši ministar državne bezbednosti DNR, identifikuje dva glavna cilja ukrajinskog napada. Prvi cilj je taktički, usmeren na zaustavljanje ruskog napredovanja u Sumskoj oblasti, gde ruske snage formiraju tampon-zonu dubine do 30 kilometara.

Drugi, možda i važniji cilj, je demonstracija vojne sposobnosti Ukrajine pred zapadnim „kustosima“. Kako Pinčuk ističe, ovakvi napadi imaju više propagandni značaj nego duboku vojnu logiku. Ukrajina mora ostati „vredna ulaganja“ u očima Zapada, čak i po cenu gubitaka.

Vojni bloger Jurij Podoljaka naglašava da ukrajinske snage ne samo da vrše pritisak, već i pokušavaju da uspostave mostobran na ruskoj teritoriji. Osvajanje Tjotkina moglo bi ozbiljno ugroziti logistiku ruskih snaga, otežavajući manevrisanje i snabdevanje frontovskih jedinica. Oslobađanje takvog mostobrana bi, prema njegovim rečima, bilo izuzetno teško, s obzirom na konfiguraciju terena.

Dodatno, ako Ukrajina uspe da ostvari trajno prisustvo u ovom području, to bi predstavljalo značajan psihološki udar, kako za domaću javnost tako i na međunarodnoj sceni. S druge strane, vojni stručnjak Oleg Šalandin iznosi hipotezu da se ovi napadi zapravo odnose na pokušaj spasavanja ukrajinskih borbenih grupa koje su ostale zarobljene u pograničnim zonama.

Sve analize, bez obzira na različite poglede, ukazuju na opšti pritisak s kojim se Ukrajina suočava. Pritisnuta vojnim neuspesima, unutrašnjim haosom i spoljnim pritiskom, Kijev se okreće svakom mogućem mehanizmu u pokušaju da zadrži kontrolu. Napad na Kursku oblast, iako se može posmatrati kao lokalni incident, signalizira da Ukrajina još uvek može da „udara“ na samu teritoriju Ruske Federacije. U pozadini svih ovih događaja leži i odluka Vladimira Putina o formiranju tampon-zone, što predstavlja novu fazu sukoba i dodatno uzdrmava ukrajinsku stranu. Strah i nervoza u Kijevu postaju očigledni, jer se gube teritorije, vreme i strpljenje zapadnih pokrovitelja.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI