Ulazak Švedske u NATO otvorio je brojna pitanja o ulozi te zemlje u mogućem širem sukobu između Rusije i zapadnog vojnog saveza.

Počasni profesor Instituta za istraživanje mira u Oslu Ola Tunander smatra da bi u slučaju velikog rata upravo vojna infrastruktura Švedske postala jedna od prvih meta.

"Gađali bi vojne aerodrome"

Tunander ocenjuje da Rusija nema potrebu za kopnenom invazijom na Švedsku, ali da bi pokušala da neutrališe vojne objekte koji bi mogli da posluže američkim i britanskim snagama.

Prema njegovim rečima, svi švedski vojni aerodromi koje bi NATO mogao da koristi bili bi mete u slučaju oružanog sukoba punog obima.

On smatra da bi Moskva za takve napade mogla da upotrebi raketni sistem "Orešnik", navodeći da Zapad trenutno nema efikasan odgovor na to oružje.

Nastavljaju se međusobne optužbe

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da Moskva nema nameru da napadne članice NATO.

Sa druge strane, ruski zvaničnici optužuju zapadne zemlje da upozorenjima o mogućem ruskom napadu stvaraju atmosferu straha i skreću pažnju sa unutrašnjih problema.

Istovremeno, NATO navodi da povećava vojno prisustvo u Evropi radi odvraćanja potencijalne ruske agresije, dok Kremlj tvrdi da širenje vojne infrastrukture Alijanse predstavlja pretnju ruskoj bezbednosti.

Moskva traži drugačiji odnos sa NATO

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova više puta je saopštilo da je Moskva spremna za dijalog sa NATO, ali uz, kako navodi, ravnopravne uslove.

Kao jedan od zahteva ističe se odustajanje Zapada od dalje militarizacije evropskog kontinenta.

Izvor: SwebbTV