Razlika između nabavne i prodajne cene deluje ogromno, ali prodavci se pravdaju da nije reč o čistoj zaradi. U cenu navodno ulaze troškovi nabavke, prevoza, kuvanja, plina ili električne energije, ambalaže, radne snage, poreza, dozvola, kao i gubici zbog neprodate robe. Osim toga, sezona traje svega dva do tri meseca, pa upravo u tom periodu moraju da zarade za ostatak godine.

Strani turisti uglavnom ne dovode u pitanje cenu od pet evra za klip kukuruza, jer im je važnije da hranu kupe na samoj plaži, bez odlaska do restorana ili prodavnice. S druge strane, domaći gosti sve češće smatraju da su cene previsoke i da dodatno učvršćuju imidž Hrvatske kao skupe turističke destinacije.

Stručnjaci za agroekonomiju ističu da cenu određuje isključivo tržište. Dok god postoji dovoljno kupaca spremnih da plate pet evra za klip kukuruza, prodavci neće imati razlog da spuštaju cenu. Tek pad potražnje mogao bi da dovede do pojeftinjenja.

Jednostavna računica pokazuje koliko je razlika velika. Ako se klip nabavi za pet centi, hiljadu komada košta oko 50 evra, dok se njihovom prodajom po pet evra može ostvariti promet od čak 5.000 evra. Ipak, ekonomisti upozoravaju da promet nije isto što i zarada, jer se od tog iznosa odbijaju svi troškovi poslovanja.