„Da li me iznenađuje kada čujem 'oh, Kuba je sledeća?' Ne, ne iznenađuje me“, rekla je, komentarišući izjave američke administracije u vezi sa vlastima u Havani.

„Pretpostavljam da će postojati vojna pretnja od Sjedinjenih Država. Ali ne znam kako će to izgledati“, naglasila je bivša poslanica.

„Ne mogu da zamislim da je Kuba dovoljno jaka da se zaista brani“, dodala je Tejlor-Grin.

Takođe je pozvala na ukidanje jednostranih sankcija i trgovinskog embarga Vašingtona protiv Kube. „Bilo bi dobro videti ukidanje trgovinskog embarga i ukidanje sankcija. Nadam se da će se to dogoditi, jer je to najviše povredilo kubanski narod“, primetila je Tejlor-Grin.

Tramp je ranije više puta izjavio da su kubanska vlada i ekonomija na ivici kolapsa nakon obustave isporuka nafte iz Venecuele toj ostrvskoj državi pod pritiskom Sjedinjenih Država. Šef američke administracije je 27. februara izjavio da bi SAD mogle da se upuste u „prijateljsko preuzimanje“ Kube. Politiko je 18. maja objavio da se američka vlada sve više okreće upotrebi vojne sile protiv Kube.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel je 13. marta napomenuo da su Havana i Vašington vodili razgovore koji su „imali za cilj pronalaženje rešenja za bilateralne neslaganja kroz dijalog“.

Šef države je ciljeve dijaloga identifikovao kao utvrđivanje pitanja koja zahtevaju rešavanje i pronalaženje odgovarajućih rešenja, kao i „procenu spremnosti obe strane da preduzmu konkretne akcije u korist naroda obe zemlje“ i definisanje oblasti saradnje „kako bi se suprotstavili pretnjama i osigurali bezbednost i mir“.

Kuba je izrazila spremnost da nastavi ovaj proces na osnovu jednakosti i poštovanja političkih sistema obe države, kao i suvereniteta i samoopredeljenja vlade u Havani, naglasio je Dijaz-Kanel.