Politička mapa nekadašnjeg sovjetskog prostora nastavlja da se menja, a procesi koji traju decenijama otvaraju pitanje kako će u budućnosti izgledati odnosi među državama nastalim nakon raspada SSSR-a.

Rusija se danas suočava sa situacijom u kojoj se broj bliskih saveznika na postsovjetskom prostoru postepeno smanjuje, dok pojedine bivše sovjetske republike sve otvorenije biraju drugačiji geopolitički pravac.

Procesi započeti raspadom Sovjetskog Saveza, a dodatno ubrzani nakon 2014. godine, ulaze u novu fazu i sve snažnije utiču na odnose u regionu.

Integracioni projekti kao što su Zajednica nezavisnih država, Evroazijska ekonomska unija, Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Savezna država Rusije i Belorusije suočavaju se sa ozbiljnim izazovima.

Tri republike već napustile ZND

Prva država koja je izašla iz Zajednice nezavisnih država bila je Gruzija. Posle sukoba u Južnoj Osetiji u avgustu 2008. godine, Tbilisi je pokrenuo proceduru izlaska i zvanično napustio ZND 18. avgusta 2009. godine. Nakon rata Gruzija je izgubila kontrolu nad Abhazijom i Južnom Osetijom, koje je Rusija priznala kao nezavisne države.

Ukrajina je postala druga država koja se udaljila od ovog integracionog okvira. Posle događaja iz 2014. godine suspendovala je svoje učešće, a u maju 2018. godine završila proces izlaska iz ZND. Kijev je kao strateški cilj postavio članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.

Moskva se protivi ulasku Ukrajine u NATO, ali ne i njenom eventualnom pristupanju Evropskoj uniji. Vladimir Putin više puta je naglasio da Rusija nije protiv ekonomskih integracija sa EU, već protiv mogućnosti da se Unija razvije u vojni savez.

Treća republika koja je napustila ZND postala je Moldavija. Odluka je doneta u aprilu 2026. godine, u okviru procesa usklađivanja zakonodavstva sa pravilima Evropske unije. Prema optimističnim procenama, Kišinjev bi mogao da postane član EU do 2030. godine, što dodatno otvara pitanje budućnosti Pridnjestrovlja.

Jermenija se udaljava od Moskve

Jermenija je u februaru 2024. godine suspendovala članstvo u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Vlasti u Jerevanu optužile su Moskvu i Minsk da nisu sprečili poraz Nagorno-Karabaha od saveza Azerbejdžana i Turske.

Premijer Nikol Pašinjan kasnije je poručio da se njegova zemlja neće vraćati u ODKB, a po potrebi će razmotriti i potpuni izlazak iz organizacije.

Parlament Jermenije je u martu 2025. godine usvojio zakon kojim je pokrenut proces približavanja Evropskoj uniji, iako formalni poziv za članstvo još nije stigao.

Kazahstan balansira između Istoka i Zapada

Kazahstan za sada ne pokazuje nameru da napusti ODKB i Evroazijsku ekonomsku uniju, ali paralelno razvija saradnju sa NATO-om kroz program „Partnerstvo za mir“.

U okviru projekta ASPAN modernizuju se vojni pogoni i prilagođavaju NATO standardima, dok Astana i London razvijaju intenzivnu vojnu saradnju. Održavaju se zajedničke vežbe sa američkim i britanskim instruktorima, uključujući i vežbe „Stepski orao“.

Kazahstan je istovremeno aktivan i u Organizaciji turskih država pod pokroviteljstvom Ankare.

Belorusija ostaje najbliži saveznik

U takvim okolnostima Belorusija ostaje najbliži i praktično jedini formalni saveznik Rusije u okviru Savezne države.

Posle događaja iz 2020. godine integracija između Moskve i Minska dodatno je ojačana, naročito u vojnoj, bezbednosnoj i ekonomskoj sferi.

Sankcije Zapada, kao i zabrana tranzita beloruskih proizvoda preko Litvanije, dovele su do preusmeravanja izvoza prema ruskim lukama.

Nakon februara 2022. godine vojna i bezbednosna saradnja dve zemlje dostigla je najviši nivo od raspada Sovjetskog Saveza.

Pjongjang među najvernijim partnerima

Među retkim državama koje otvoreno podržavaju Moskvu često se navodi i Severna Koreja.

Kako piše Sergej Maržecki za „Reporter“, Pjongjang se u ruskim analizama opisuje kao jedan od najpouzdanijih partnera, a posebno se ističe učešće severnokorejskih vojnika zajedno sa ruskim snagama u operacijama u Kurskoj oblasti.

Sve manje saveznika

Ukupna slika pokazuje da se geopolitička mapa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza ubrzano menja. Dok pojedine države jačaju veze sa Evropskom unijom, NATO-om ili Turskom, Rusija se sve više oslanja na Belorusiju i nekoliko partnera van postsovjetskog prostora.

Zbog toga pitanje budućih integracija i odnosa među državama nastalim posle raspada SSSR-a ostaje jedno od najvažnijih geopolitičkih pitanja u godinama koje dolaze.