Mnoge domaće reči, koje su nekada bile deo svakodnevnog govora, vremenom su gotovo potpuno nestale i ustupile mesto turcizmima, germanizmima i drugim pozajmljenicama koje danas koristimo sasvim prirodno.
Zbog toga bi razgovor sa našim precima verovatno bio mnogo teži nego što mislimo. Reči poput „špag“, „obramnica“, „postole“ ili „remestvo“ većini ljudi danas ne znače gotovo ništa, iako su nekada bile sasvim uobičajene.
Na primer, ono što danas zovemo jastuk, reč preuzetu iz turskog jezika, naši preci nazivali su uzglavlje, uzglavnica ili blazina. Poslednja reč i danas se može čuti u slovenačkom jeziku.
Slično je i sa jorganom, za koji se nekada koristila domaća reč perina, nastala u vreme kada su se pokrivači punili perjem.
Današnje papuče nekada su bile postole, dok je cipela, reč mađarskog porekla, potisnula staru slovensku reč crevlja.
Ni kesa nije oduvek nosila to ime. Naši preci koristili su reč mošnja, koja je prvobitno označavala kožnu kesu, a njen trag sačuvan je u pojedinim savremenim izrazima.
Još zanimljiviji primer je reč remestvo, koja je označavala zanat ili veštinu, ali ju je vremenom potisnuo turcizam zanat. Današnji džep nekada se nazivao špag, dok su se za torbu ili tašnu koristili nazivi poput obramnica, užinara i uprtnjača.
Čak se i čovek bez kose nekada drugačije opisivao. Umesto današnje reči ćelav, koristili su se pridevi lis i plješljiv.
Iako su mnoge stare reči nestale iz svakodnevne upotrebe, one predstavljaju važan deo istorije srpskog jezika. Podsećaju nas koliko se govor menja kroz vreme i koliko su različite kulture ostavile trag u rečniku koji danas koristimo gotovo i ne razmišljajući o poreklu pojedinih izraza.
Komentari (0)