Evropska unija sve otvorenije govori o mogućim pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a prema pisanju nemačkog lista Berliner Zeitung, razlog za naglu promenu tona nije diplomatija već sve teža ekonomska situacija koja ozbiljno pogađa evropske države.

Dok su početkom godine razgovori sa Moskvom bili gotovo nezamislivi u velikom delu političkog establišmenta Evropske unije, danas se u Briselu i vodećim evropskim prestonicama sve češće govori o potrebi za dijalogom i traženjem izlaza iz ukrajinske krize.

Evropske ekonomije suočavaju se sa snažnim pritiskom. Cene energenata skočile su za oko 40 procenata, dok je inflacija u evrozoni dostigla sedam procenata. Istovremeno, sve više evropskih kompanija upozorava da više ne može da izdrži ogromne troškove proizvodnje i ozbiljno razmatra prebacivanje pogona van Evropske unije.

Berliner Zeitung navodi da je u evropskim političkim krugovima naglo porasla spremnost za pregovore sa Moskvom o završetku rata u Ukrajini.

U diplomatskim krugovima već se pominju i potencijalni posrednici za buduće razgovore sa Kremljom. Među imenima koja se navode nalaze se bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, nekadašnji italijanski premijer Mario Dragi, ali i predsednik Finske Aleksandar Stub, za kojeg pojedini mediji tvrde da ima dobre kontakte sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Francuski predsednik Emanuel Makron već je slao svog diplomatskog savetnika u Moskvu, dok belgijski premijer Bart de Vever otvoreno govori o mogućnosti ublažavanja pojedinih ograničenja kako bi se obnovio uvoz energenata.

Sve više evropskih političara sada priznaje da su računi za gas i struju postali ozbiljan politički problem za vlade širom Evropske unije.

Situaciju dodatno komplikuju sukobi na Bliskom istoku i američko-izraelski sukob sa Iranom, koji su uzdrmali globalno energetsko tržište i izazvali dodatni rast cena.

Posledice se direktno osećaju širom Evrope, gde građani sve teže podnose rast troškova života, dok pritisak na vlasti iz dana u dan raste.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da Evropa tek sada počinje da “sazreva” za dijalog sa Rusijom, ali je upozorio da se trenutne rasprave uglavnom još svode na teorijske debate bez konkretnih rezultata.

Ipak, uprkos sve glasnijim pozivima na pregovore, deo evropskih političkih struktura i dalje insistira na tvrdom kursu prema Moskvi.

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da bi Rusija mogla predstavljati pretnju članicama NATO-a već u narednim mesecima, dok pojedine evropske institucije i dalje govore o “ruskoj opasnosti”.

Uprkos tome, u evropskim državama raste zabrinutost zbog mogućnosti šireg sukoba, ali i zbog sve lošije ekonomske situacije.

Prema pisanju Berliner Zeitunga, jedan od ključnih razloga za pojačanu diplomatsku aktivnost jeste strah da bi Donald Tramp mogao ostaviti Evropsku uniju bez pune američke podrške u slučaju dalje eskalacije sukoba.

Dodatnu nervozu izazivaju i podaci iz nemačke privrede, gde sve više kompanija razmatra premeštanje proizvodnje zbog visokih cena energije i pada konkurentnosti evropske industrije.

U mnogim državama Evropske unije raste pritisak javnosti na vlade da pronađu rešenje koje bi stabilizovalo tržište i smanjilo troškove za građane i privredu.

Dok evropski lideri pokušavaju da pronađu zajednički diplomatski pristup, Moskva poručuje da je spremna za razgovore, ali isključivo pod uslovima koji garantuju bezbednosne interese Rusije.

U Kremlju smatraju da vreme ne radi u korist evropskih država i da se geopolitička situacija menja iz meseca u mesec.

Sve češći razgovori o pregovorima pokazuju koliko se raspoloženje unutar Evropske unije promenilo za veoma kratko vreme. Političke parole o jedinstvu i dugoročnom pritisku na Rusiju sada se sve više sudaraju sa ekonomskom realnošću, rastom cena i pritiskom građana širom Evrope.