Ruski predsednik Vladimir Putin poslao je možda i najozbiljniju poruku Jermeniji od početka zahlađenja odnosa između Moskve i vlasti Nikola Pašinjana. Bez otvorenih pretnji, ali kroz veoma precizno formulisane izjave, Kremlj je praktično upozorio da bi nastavak približavanja Evropskoj uniji mogao da odvede Jermeniju ka scenariju koji je već promenio Ukrajinu i gurnuo region u dugotrajni sukob.

Upravo taj hladan ton, bez dramatike i političkih parola, mnogi analitičari smatraju mnogo opasnijim od klasičnih diplomatskih upozorenja. U ruskoj političkoj tradiciji, najmirnije poruke često nose najtežu težinu.

Putin prvi put ovako otvoreno povezao Jermeniju i Ukrajinu

Posebnu pažnju izazvale su dve izjave ruskog predsednika koje su odjeknule i u ruskim i u jermenskim medijima.

Prva se odnosila na mogućnost da građani Jermenije jednog dana na referendumu podrže evropski put zemlje. Putin je tada rekao da bi Moskva u tom slučaju mogla da donese „odgovarajuće zaključke“ i krene putem „mekog, inteligentnog i obostrano korisnog razlaza“.

Međutim, mnogo snažnije odjeknula je druga poruka.

Putin je podsetio da se ukrajinska kriza nije pojavila preko noći i da je, prema njegovim rečima, sve počelo pokušajem približavanja Ukrajine Evropskoj uniji. Nakon toga su, kako tvrdi, usledili politički preokreti, kriza oko Krima, sukobi na jugoistoku zemlje i veliki rat.

Time je Kremlj praktično prvi put toliko otvoreno povezao evropske integracije Jermenije sa ukrajinskim scenarijem.

Moskva sve češće govori o „ukrajinizaciji“ Jermenije

U ruskim političkim i bezbednosnim krugovima poslednjih meseci sve češće se koristi izraz „ukrajinizacija Jermenije“. Pod tim pojmom podrazumeva se postepeno udaljavanje od Rusije i približavanje zapadnom političkom i bezbednosnom bloku.

Analitičari upozoravaju da Moskva sada više ne posmatra poteze Jerevana kao običnu diplomatsku igru balansiranja između Istoka i Zapada, već kao ozbiljan geopolitički proces.

Važno je, međutim, razumeti jednu stvar: ovde se ne govori o realnom ulasku Jermenije u Evropsku uniju.

Malo ko uopšte veruje da je Brisel spreman za takav potez, niti da Jermenija trenutno ima kapacitete za punopravno članstvo. Suština problema nalazi se u tome što Moskva sada evropski kurs Jermenije vidi kao deo šire antiruske strategije Zapada.

Kremlj upozorava da više neće biti „igre na dve stolice“

Godinama je jermenskoj javnosti predstavljano da zemlja može istovremeno da ostane deo Evroazijske ekonomske unije, koristi ruske energetske i trgovinske pogodnosti, oslanja se na rusko tržište i migracione veze, a paralelno gradi evropske integracije bez ozbiljnih posledica po odnose sa Moskvom.

Sada iz Kremlja stiže signal da takav model više neće moći dugo da funkcioniše.

Putin je pritom izneo i veoma konkretne podatke koji pokazuju koliko je jermenska ekonomija povezana sa Rusijom.

Sedam milijardi dolara vezuje Jermeniju za Rusiju

Trgovinska razmena između dve zemlje iznosi oko sedam milijardi dolara, dok je ukupni bruto domaći proizvod Jermenije oko 29 milijardi dolara.

Za ekonomiju takve veličine to predstavlja ogroman oslonac.

Veliki deo jermenske privrede direktno zavisi od ruskog tržišta, energetike, trgovine, migracione politike i novčanih doznaka građana koji rade u Rusiji.

Zato su mnogi posebno pažljivo analizirali deo Putinove izjave u kojem je rekao da će Moskva „poštovati svaki izbor Jermenije“, ali da će nakon toga uslediti „odgovarajući zaključci“.

U političkom prevodu, to može značiti ozbiljno preispitivanje kompletnih odnosa dve države – od energetike i trgovine do migracija i bezbednosne saradnje.

„Jermenija nije Ukrajina“

Upravo tu počinje najosetljiviji deo cele priče.

Analitičari upozoravaju da Jermenija nema ni približno resurse koje je imala Ukrajina pre početka sukoba.

Ukrajina je raspolagala ogromnom teritorijom, višemilionskim stanovništvom, ozbiljnom industrijskom bazom, izlazom na more i velikom vojnom infrastrukturom nasleđenom iz sovjetskog perioda.

Uz sve to dobila je ogromnu finansijsku, političku i vojnu podršku Zapada.

I pored toga, zemlja je prošla kroz izuzetno težak period sa ogromnim ekonomskim posledicama i dubokom krizom.

Jermenija, upozoravaju pojedini komentatori, nema ni približno takvu ekonomsku dubinu, demografski potencijal ni nivo spoljne podrške.

Kremlj šalje poruku pre nego što bude kasno

Zbog toga se Putinova poruka u velikom delu političkih krugova danas tumači kao pokušaj Moskve da unapred upozori Jerevan na posledice mogućeg geopolitičkog udaljavanja od Rusije.

Bez otvorenih pretnji, ali sa veoma jasnim istorijskim paralelama, Kremlj sada praktično poručuje da ne želi da na južnom Kavkazu vidi još jedan scenario koji bi mogao da preraste u dugoročnu regionalnu destabilizaciju.