Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina u poslednje vreme imala je nekoliko javnih nastupa u kojima je upozorila na ozbiljne probleme u ekonomiji i finansijskom sistemu zemlje, a njene najnovije izjave, izrečene tokom poslednja dva dana, posebno su izazvale pažnju.

Govoreći na Alfa-summitu u Rusiji, Nabiulina je istakla da je štednja ruskih građana praktično postala jedini izvor finansiranja privrede, jer su zbog sankcija zapadna tržišta kapitala zatvorena za ruske kompanije, prenosi The Moscow Times pozivajući se na agenciju Reuters.

„Do 2022. godine našim kompanijama bile su dostupne štednje građana Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Budući da je inflacija tamo bila niska, kamatne stope su bile niske, pa su naše firme mogle da koriste ta sredstva po povoljnim uslovima“, objasnila je Nabiulina.

Kako je dodala, ruski izvozni sektor se tada finansirao tim sredstvima i povećavao proizvodnju robe koju je kasnije izvozio na ta ista tržišta. Međutim, taj model više ne postoji.

„Jedini izvor finansiranja, praktično jedini, jeste ruska štednja – i to u uslovima visoke inflacije i visokih kamatnih stopa“, naglasila je.

Alarmantan manjak radne snage

Pored finansijskih problema, Nabiulina je upozorila i na stanje na tržištu rada, koje je opisala kao bez presedana.

„Posebnost trenutne situacije jeste stanje na tržištu rada. U modernoj ruskoj istoriji nikada nismo živeli u uslovima ovakvog nedostatka radne snage“, rekla je, a prenosi agencija Interfax, navodi The Moscow Times.

Prema procenama konsultantske kuće FinExpertiza, rezerva radne snage u ruskoj ekonomiji trenutno iznosi oko 4,4 miliona ljudi, što je za čak 40 odsto manje nego 2021. godine – odnosno smanjenje od 2,6 miliona ljudi.

Razlozi su višestruki: stotine hiljada Rusa napustile su zemlju u prvim godinama rata, dok je oko 1,5 miliona mobilisano. Uz to, prema podacima, dodatnih 300.000 ljudi mobilisano je još u jesen prve godine sukoba, dok je više stotina hiljada potpisalo ugovore sa Ministarstvom odbrane u narednim godinama.

Prema procenama Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, u ratu je poginulo oko 325.000 ljudi, dok ukupni gubici, uključujući ranjene, dostižu 1,198 miliona.

Trenutno je rezerva radne snage pala na svega šest odsto ukupno zaposlenih, dok je pre rata iznosila deset odsto. „Dostupni radni resursi sve su manji“, izjavila je predsednica FinExpertize Elena Trubnikova.

Ruski savez industrijalaca procenjuje da samo u industriji nedostaje oko dva miliona radnika, dok u Moskvi fali između 400.000 i 500.000 ljudi, kako je ranije rekao gradonačelnik Sergej Sobjanin.

Manjak radne snage beleži se i u drugim sektorima – Ministarstvu unutrašnjih poslova nedostaje oko 170.000 zaposlenih, a u poljoprivredi više od 130.000.

Dodatni problem predstavljaju demografski trendovi – manje generacije iz 90-ih i ranih 2000-ih, kao i povećanje udela starijeg stanovništva, što dodatno smanjuje broj radno sposobnih ljudi, navodi analitičarka Natalija Milčakova. Uz to, vojna industrija preuzima značajan deo radne snage zbog povećane proizvodnje.

Katastrofa regionalnih budžeta

O ozbiljnosti situacije govorio je i ruski ministar finansija Anton Siluanov, koji je upozorio da su regionalni budžeti već u velikim deficitima i da će se stanje dodatno pogoršati.

Kako prenosi The Moscow Times, Siluanov je izjavio da je konsolidovani deficit ruskih regiona prošle godine naglo porastao sa uobičajenih 200–300 milijardi rubalja na čak 1,5 biliona rubalja.

Očekuje se da će ove godine deficit porasti za dodatnih 400 milijardi rubalja i dostići 1,9 biliona, zbog usporavanja ekonomije, slabijih prihoda i visokih rashoda.

Pad prihoda posebno je vidljiv u porezu na dobit, gde su regionalni budžeti prikupili oko 480 milijardi rubalja manje, što predstavlja pad od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poziv oligarsima da vrate novac

U takvim okolnostima, sve češće se čuju pozivi najbogatijima da vrate kapital u Rusiju. Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko pozvala je milijardera Alekseja Mordašova da vrati deo novca iz inostranstva.

Kako prenosi Meduza pozivajući se na Interfax, Matvijenko je poručila da pored zakona postoje i „zakoni savesti, patriotizma i ljubavi prema domovini“.

Ovaj apel dolazi nakon što je, prema navodima Reutersa i Financial Timesa, Vladimir Putin već razgovarao sa oligarsima i tražio da pomognu stabilizaciji finansija zemlje.