Bobi Sigal je 15. septembra 2008. stigao u svoju kancelariju u londonskom Kanari Vorfu nešto pre šest ujutru. Radio je kao trgovac u Leman Bradersu, američkoj banci koja je prolazila kroz teške turbulencije.
"Na nedeljnim vestima iz Amerike videli smo da podnose zahtev za stečaj. Nismo bili sigurni šta to znači za nas u Velikoj Britaniji. Rečeno nam je da dođemo na posao kao i obično", priseća se Sigal za Bi-Bi-Si.
Danas, gotovo dve decenije kasnije, na globalnoj ekonomskoj sceni ponovo se pale upozoravajuća svetla, zbog čega se mnogi pitaju da li smo na pragu nove krize i da li će je, s obzirom na znatno lošije međunarodne odnose nego 2008, kreatori politika uopšte moći da reše.
U početku je vladao haos, kaže Bobi.
"Nije bilo nikakve direktne komunikacije sa našim američkim kolegama. Nisu se javljali na telefone. Neki su ljudi uzimali stvari, poput slika sa zidova, govoreći: 'Duguju mi akcije'."
Sigal kaže da je imao predosećaj da se sprema katastrofa pa se pripremio.
"Poslednjeg dana sam zapravo kupio kolica za kupovinu. Zanimljivo, ljudi su tog leta osećali nemir. Potrošio sam svih 300 funti sa kartice za automate na čokolade, jer sam shvatio da će, ako se sruši automat ili banka, moja kartica postati bezvredna."
"Postoje sličnosti sa 2008. koje mi ne daju da spavam"
Krizi koja je 2008. potresla svetsku ekonomiju prethodili su rani signali upozorenja. Tokom 2007. ulaganja u rizične američke hipoteke počela su da propadaju, a fondovi kojima su upravljali Ber Starns, BNP Pariba i druge banke morali su da zamrznu povlačenje novca ili da se ugase.
Kako se širila nervoza, čak su i banke prestale međusobno da pozajmljuju novac iz straha da neće biti vraćen, što je izazvalo kreditnu krizu i pokrenulo globalni finansijski slom.
Danas se istorija, naizgled, ponavlja. Nekoliko fondova koji se bave pozajmljivanjem novca objavilo je gubitke ili ograničilo povlačenje sredstava.
BlekRok, Blekstoun, Apolo i Blu Aul suočili su se sa zahtevima za povlačenje milijardi iz fondova privatnog kreditiranja.
Mohamed El-Erjan, glavni ekonomski savetnik nemačke kompanije Alijanc, upozorava da se rizik potcenjuje.
"Postoje određene sličnosti sa 2007. koje mi ne daju da spavam noću. Slabosti u finansijskom sistemu nisu pravilno procenjene."
On dodaje da su ograničenja nametnuta bankama nakon krize dovela do rasta tržišta privatnih kredita.
"Odjednom je sistem preplavljen privatnim poveriocima koji žele da daju novac kompanijama. Previše novca tera ljude na pogreške."
Upozorava na mogući scenario:
"Odjednom svi koji su vam pozajmili novac žele ga nazad u isto vreme. Ono što je počelo kao dobra ideja može prerasti u pretnju stabilnosti ekonomije."
Suprotna mišljenja sa vrha finansija
Lari Fink, direktor BlekRoka, ne slaže se sa tim procenama.
"Ne vidim apsolutno nikakve sličnosti. Nula", rekao je nedavno za Bi-Bi-Si.
Iako je i njegova kompanija ograničila povlačenje sredstava iz pojedinih fondova, smatra da nema rizika od ponavljanja krize iz 2008.
Energija kao okidač krize
Istorija bi mogla da se ponovi i kroz nagli rast cena energije.
Cena nafte Brent porasla je sa oko 50 dolara početkom 2007. na 147 dolara u julu 2008.
Danas su cene ponovo iznad 100 dolara po barelu, uz upozorenja da bi mogle dodatno da rastu zbog sukoba sa Iranom i zatvaranja Ormuskog moreuza.
Fatih Birol, direktor Međunarodne agencije za energiju, nazvao je to "najvećom krizom energetske bezbednosti u istoriji".
Ipak, tržišta još ne odražavaju taj nivo panike, a berze su blizu rekordnih vrednosti.
Sara Briden iz Banke Engleske upozorava:
"Šta ako se svi ovi rizici dogode istovremeno? Makroekonomski šok, pad poverenja u privatne kredite i korekcija vrednosti veštačke inteligencije."
Veštačka inteligencija kao novi balon
Više od dva biliona dolara uloženo je u veštačku inteligenciju.
To je dovelo do toga da je 37% vrednosti indeksa S&P 500 koncentrisano u samo sedam kompanija.
To znači da milioni ljudi, čak i nesvesno, ulažu veliki deo svoje štednje u ovaj sektor.
Ako dođe do pada vrednosti tih kompanija, posledice bi bile globalne.
Da li države imaju snage da reaguju?
Tokom 2008. vlade su spasavale banke milijardama, a centralne banke smanjivale kamatne stope.
Danas je prostor za takve poteze znatno manji.
Javni dugovi su značajno porasli, a međunarodni odnosi su lošiji nego tada.
MMF upozorava da je međunarodna saradnja slabija nego ranije.
Finansijski sistem stabilniji, ali rizici ostaju
Ipak, postoje i optimistični tonovi.
Sara Briden smatra da su banke danas bolje pripremljene i imaju veće rezerve.
"Mislim da stres neće biti istih razmera kao 2008."
El-Erjan se delimično slaže:
"Nismo u situaciji kao 2008, ali finansijski sistem može pogoršati ekonomske slabosti."
On upozorava da će najviše stradati najranjiviji slojevi društva.
"Ne želite da ostanete poslednji"
Bobi Sigal, danas profesor matematike, upozorava da su tržišta danas još složenija.
"Finansijski instrumenti se prenose sa jedne osobe na drugu i često ne znate šta se zapravo krije iza njih."
"Ako stvari krenu loše, na tržištu se sve brzo pogoršava. A tu ne želite da budete poslednja osoba koja drži taj paket."
Komentari (0)