Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zaoštrio trgovinsku politiku i pokrenuo novu rundu carinskih mera koje bi mogle imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Najnoviji potezi uključuju uvođenje carina koje idu i do 100 odsto na određene uvozne lekove, kao i izmene režima oporezivanja čelika, aluminijuma i drugih metala.

Ova odluka dolazi u trenutku kada Vašington pokušava da nadoknadi finansijske i političke gubitke nakon što je Vrhovni sud SAD poništio prethodne carinske mere uvedene prošle godine. Tada su takozvane „recipročne carine“, predstavljene tokom Trampovog „Dana oslobođenja“, oborene u februaru, čime je otvoren prostor za povraćaj čak 166 milijardi dolara već naplaćenih dažbina.

Sada administracija pokušava da vrati kontrolu nad trgovinskom politikom, ali uz selektivniji pristup i jasnije definisane ciljeve.

Najveći pritisak usmeren je ka farmaceutskom sektoru. Prema novim pravilima, strani proizvođači patentiranih lekova moraće da smanje cene za američko tržište i da deo proizvodnje prebace u Sjedinjene Američke Države. Oni koji ispune oba uslova biće pošteđeni carina, dok će oni koji delimično ispune zahteve plaćati carinu od 20 odsto. Za kompanije koje odbiju saradnju predviđena je maksimalna mera – carina od čak 100 odsto.

Ipak, ostavljen je prostor za izuzetke. U okviru sporazuma sa Evropskom unijom, Japanom, Južnom Korejom i Švajcarskom, carine na brendirane lekove biće ograničene na 15 odsto. Sa Velikom Britanijom postignut je poseban dogovor kojim se britanskim proizvođačima omogućava nulta carinska stopa u naredne tri godine, uz obavezu ulaganja u proizvodnju u SAD.

Paralelno sa tim, ublažen je deo mera koji se odnosi na metalski sektor. Carine na proizvode koji sadrže značajan udeo čelika, aluminijuma i bakra smanjene su na 25 odsto, dok su potpuno ukinute za robu sa minimalnim sadržajem metala. Međutim, visoka stopa od 50 odsto na osnovne sirovine ostaje na snazi, uz važnu promenu u načinu obračuna – ubuduće će se carine računati prema prodajnoj ceni u SAD, a ne prema deklarisanoj vrednosti uvoza, za koju vlasti tvrde da je često bila veštački snižavana.

Administracija navodi da ove izmene imaju za cilj pojednostavljenje sistema koji je godinama bio komplikovan i podložan manipulacijama, kako u industriji, tako i u svakodnevnoj robi.

Ove promene dolaze u trenutku dodatnog ekonomskog pritiska, s obzirom na to da sukob sa Iranom već utiče na rast cena energije i sirovina na globalnom tržištu. Upravo zbog toga, deo američke poslovne zajednice izražava zabrinutost da bi nove carine mogle dodatno podstaći inflaciju.

Američka privredna komora upozorava da će mere u farmaceutskom sektoru povećati troškove zdravstvene zaštite za građane, dok će promene u metalskom sektoru dodatno opteretiti industriju, građevinarstvo i energetiku, koje su već pogođene skupljim sirovinama i problemima u lancima snabdevanja.

Sa druge strane, trgovinski savetnik SAD Džejmison Grir tvrdi da su prethodne mere već primorale mnoge kompanije da presele proizvodnju u Ameriku i naterale trgovinske partnere na ustupke.

 - Najbolje tek dolazi - poručio je Grir, naglašavajući da će nova politika dodatno ojačati domaću industriju i stabilizovati lance snabdevanja.