Neizvesno je kada će se Ustavni sud Crne Gore izjasniti o dve inicijative za ocenu ustavnosti sankcija uvedenih Rusiji, odnosno na Zakon o restriktivnim merama. Iz Ustavnog suda Crne Gore „Danu“ su kazali da ne znaju kada će se ove inicijative naći na dnevnom redu.

“Ustavni sud Crne Gore, u skladu sa Planom i programom rešavanja predmeta za ovu godinu, trenutno rešava predmete iz 2018. godine, kao i grupu predmeta koji su već u radu iz prethodnih godina. Kako dva predmeta koji su predmet vašeg interesovanja potiču iz 2022. godine, to je i razlog zašto o njima još nije odlučeno. U ovom trenutku ne možemo reći kada će biti razmatrani ovi predmeti, jer to zavisi od dinamike rešavanja predmeta koji su već u radu, popunjavanja Službe za normativu i kompleksnosti samog slučaja”, odgovorili su “Danu” iz Ustavnog suda Crne Gore.

Prof. dr Blagota Mitrić, nekadašnji predsednik Ustavnog suda Crne Gore, ocenjuje u izjavi za “Dan” da razlog nerešavanja predmeta, posebno ustavnih žalbi, leži u zatrpanosti Ustavnog suda Crne Gore.

“Ja sam podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekog člana Zakona o parničnom postupku, jedna čista situacija, i tri godine sam čekao na odluku. Ovaj sastav Ustavnog suda Crne Gore, kao i mnogi pre njega, bio je pomalo pristrasan. Pre godinu bilo je 3.000 nerešenih predmeta pred Ustavnim sudom Crne Gore. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u dva maha je obaveštavao Ustavni sud Crne Gore i nadležne organe Crne Gore (Skupština, Vlada…) da je ustavna žalba u ustavnopravnom sistemu Crne Gore nedelotvoran pravni lek zbog toga što se na njeno rešavanje čeka po četiri-pet godina. Tada je rečeno da se građani Crne Gore mogu direktno obraćati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu”, podseća Mitrić.

On smatra da Crna Gora generalno pati zbog sporog rada svih sudova, “počev od Osnovnog pa ćeraj do Vrhovnog suda Crne Gore”.

“Latini su davno rekli: Spora pravda je nikakva pravda”, zaključuje Mitrić.

Ustavnom sudu Crne Gore su još 2022. godine predate inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 18 i 19 Zakona o restriktivnim merama iz 2018. godine. Prema tom zakonu, državni organi Crne Gore su zamrzli imovinu ruskim državljanima, a podnosioci inicijative smatraju da to nije u skladu sa Ustavom i zakonima Crne Gore.

Bonus video: