Novi talas hapšenja i istraga u vrhu Narodnooslobodilačke armije Kine (NOAK) mogao bi da ukaže na to da se Peking priprema za ozbiljnu i potencijalno iznenadnu vojnu eskalaciju oko Tajvana. Ovakvu procenu iznela je za ruske medije Ekaterina Zakljazminskaja, doktorka ekonomije i rukovodilac Centra za svetsku politiku i stratešku analizu pri Institutu za Kinu i modernu Aziju Ruske akademije nauka.

Prema njenim rečima, kadrovske promene i oštre mere koje kineski predsednik Si Đinping sprovodi još od 2017. godine imaju jasan cilj – da se osigura potpuna spremnost države i vojske za mogući oružani sukob u regionu Tajvana. Kako ističe, reč je o dugoročnoj strategiji u kojoj se disciplina, lojalnost i efikasnost stavljaju iznad ličnih veza i ranijeg statusa.

Kinesko Ministarstvo odbrane nedavno je saopštilo da je pokrenuta istraga protiv zamenika predsednika Centralne vojne komisije, Džang Jusi-je, kao i protiv Liu Dženlija, načelnika Zajedničkog štaba iste komisije. Iako detalji optužbi nisu javno izneti, vlasti su navele da se obojica visokih oficira sumnjiče za „teška kršenja discipline i zakona“, formulaciju koja u kineskom političkom sistemu obuhvata širok spektar mogućih dela.

Zakljazminskaja objašnjava da se odnosi između Sjedinjenih Država i Kine značajno pogoršavaju tokom poslednje godine, što dodatno podstiče kinesko rukovodstvo da ubrzano jača i konsoliduje oružane snage. U tom kontekstu, učestale vojne vežbe sa obe strane Tajvanskog moreuza postale su pokazatelj da Peking situaciju vidi kao nerešenu i potencijalno eksplozivnu.

Posebnu pažnju izaziva slučaj Džang Jusi-je, koji je decenijama važio za jednog od najmoćnijih i najuticajnijih ljudi u kineskoj vojsci. Smatran je bliskim saradnikom i pouzdanim saveznikom Si Đinpinga, a u javnosti je dugo imao reputaciju „nedodirljivog“. Njegov otac je učestvovao u Kineskom građanskom ratu, što mu je dodatno učvrstilo položaj u vojnoj hijerarhiji. Sam Džang je tokom ranijih godina čak imao i susrete sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prilikom zvaničnih poseta.

Prema dostupnim informacijama, optužbe protiv njega odnose se pre svega na korupciju, navodno sprovođenu preko članova porodice, uključujući i sina. Istraga obuhvata sumnje na primanje velikih mita, nezakonitu dobit kroz vojne nabavke, netransparentne tendere, kao i učešće u izgradnji luksuznih nekretnina na zemljištu koje pripada vojnoj oblasti Pekinga. Upravo ove sumnje, prema mišljenju stručnjaka, dovele su do toga da se čak i visoko pozicionirani general nađe pod istragom.

Ranije su pojedini zapadni mediji, pozivajući se na izvore, objavili da je Džang Jusi navodno osumnjičen i za prosleđivanje poverljivih informacija Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući podatke vezane za kineski nuklearni program. Nekoliko sati pre zvanične objave istrage, održan je zatvoreni brifing sa najvišim vrhom kineske vojske, na kojem je izneta sumnja da su stranoj strani preneti važni tehnički detalji o nuklearnom naoružanju.

Zakljazminskaja ističe da Si Đinping kroz ove čistke nastoji da ostvari nekoliko ključnih ciljeva. Prvi i najvažniji jeste potpuna kontrola nad vojskom, jer kinesko rukovodstvo uočava slabosti u lancu komandovanja i disciplini. Kina, prema njenim rečima, mora biti spremna za svaki scenario, uključujući i direktan vojni sukob.

Pored toga, važnu ulogu igraju i simbolični i strateški datumi. Posebno se ističe 1. avgust 2027. godine, kada se obeležava stogodišnjica osnivanja Narodnooslobodilačke armije, do koje bi Kina trebalo da završi ključnu fazu modernizacije svojih oružanih snaga. Do tog trenutka, vlast želi vojsku koja je efikasna, centralizovana i potpuno lojalna.

Stručnjaci podsećaju i da Kina nije imala ozbiljno ratno iskustvo još od kraja 1970-ih, tokom kratkog, ali intenzivnog sukoba sa Vijetnamom. Taj rat se u istorijskim analizama često opisuje kao „pedagoški“, što dodatno pojačava potrebu da se vojska sistematski pripremi za realne borbene uslove.

Američki zvaničnici, uprkos rastućim tenzijama sa Pekingom, oprezno komentarišu dešavanja u kineskoj vojsci. Američki ambasador u Kini izjavio je da hapšenje tako visoko rangiranog generala predstavlja značajan signal i ukazuje na odlučnost kineskog predsednika da uspostavi potpunu kontrolu nad oružanim snagama, ali i da se obračuna sa višedecenijskom korupcijom.

Sjedinjene Države, kako je naglašeno, pažljivo prate dalji razvoj situacije, svesne da ove čistke mogu imati dalekosežne posledice po bezbednosnu arhitekturu Azije i šireg regiona.