ZAŠTO JE TRAMP POSLAO VITKOFA I KUŠNERA PUTINU? CNN otkriva dramu iza zatvorenih vrata!

Američki predsednik Donald Tramp poslao je danas u Moskvu dvojicu svojih najbližih i najuticajnijih saradnika – specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i svog zeta Džareda Kušnera – kako bi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarali o okončanju rata u Ukrajini, prenosi Si-En-En. Nijedan od njih, međutim, nije zvanično potvrđen od strane Senata, što dodatno pojačava kontroverzu oko njihovih uloga u vrhu američke diplomatije.

Kako navodi američka televizija, Trampov aktuelni pristup Ukrajini – uključujući direktne razgovore koje vode Vitkof, Kušner, američki sekretar vojske Den Driskol i državni sekretar Mark Rubio – ukazuje na “nekonvencionalan i često osporavan stil diplomatije”. Tokom svog drugog mandata, Tramp se sve više oslanja na uski krug poverenika u pokušaju da reši najveće međunarodne krize, a Vitkof i Kušner su već odigrali ključne uloge prilikom dogovora o prekidu vatre između Izraela i Hamasa.

Vitkof, prvobitno imenovan za specijalnog izaslanika za Bliski istok, znatno je proširio svoj delokrug i preuzeo rad na formuli za završetak ukrajinskog sukoba, što je izazvalo negodovanje kako u Vašingtonu, tako i među američkim saveznicima. Posebno je sporan njegov bliski kontakt sa ruskim zvaničnicima bez prisustva iskusnih diplomata ili američkih zapisničara, pa je deo evropskih partnera izrazio ozbiljnu zabrinutost.

Tramp je u oktobru govorio da se njihov sastanak sa Putinom neočekivano otegao na čak pet sati. U telefonskom razgovoru iz istog perioda, čije je transkripte objavio “Blumberg”, Vitkof je navodno davao instrukcije Putinovom pomoćniku Juriju Ušakovu o tome kako bi ruski predsednik trebalo da vodi razgovor sa Trampom. Pojedini evropski zvaničnici opisali su ovo kao “zabrinjavajuće”, dok je Tramp odbacio kritike i poručio da Vitkof “mora da proda Ukrajinu Rusiji”.

Uoči susreta u Moskvi, Bela kuća poručuje da je optimistična. Portparolka Kerolajn Livit rekla je da su “tačke na papiru” detaljno pripremljene, dok je portparolka za nacionalnu bezbednost Ana Keli istakla da je Tramp zadovoljan radom celog tima, uključujući i Kušnera i Vitkofa. Kušner, iako ne zauzima nikakvu formalnu funkciju u američkoj administraciji, ponovo je isplivao kao ključni pregovarač. Nakon dogovora o primirju u Gazi, radio je diskretno sa Vitkofom na ukrajinskom pitanju, navode izvori. Ipak, deo zvaničnika u SAD i Evropi dovodi u pitanje njegovu ulogu zbog “nejasnog mandata i odsustva zvaničnog položaja”.

Krajem oktobra, Vitkof i Kušner sastali su se u Majamiju sa ruskim biznismenom Kirilom Dmitrijevim, koji je pod sankcijama i blizak je Putinu. Posle tog sastanka pojavio se dokument sa 28 tačaka, koji su brojni evropski zvaničnici i članovi Kongresa ocenili kao previše naklonjen Rusiji. Kasnije je saopšteno da su na nacrtu radili Vitkof i Rubio, te da je dokument izmenjen nakon razgovora u Ženevi između visokih ukrajinskih i američkih zvaničnika. Rubio je izjavio da je ostvaren određeni napredak i da će proces biti nastavljen tokom posete Moskvi.

Iako ne putuje u Rusiju, sekretar američke vojske Den Driskol ima važnu ulogu u novim pregovorima. On je vodio seriju sastanaka sa ukrajinskim zvaničnicima u Kijevu i Ženevi, kao i sa ruskim predstavnicima u Abu Dabiju.

Prema oceni više stručnjaka, ključna prednost ovakvog tima jeste njihova lojalnost predsedniku Trampu, ali uporedo postoji upozorenje da se preusko oslanjanje na mali broj ljudi može pokazati rizičnim – suzi perspektivu, smanji protok informacija i poveća mogućnost za strateške greške. Predstojeći susret u Moskvi zato se smatra jednim od najvažnijih koraka u dosadašnjim pregovorima, a Bela kuća naglašava da je cilj postizanje “trajnog i održivog mira”.

(Tanjug)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI