NOVI HLADNI RAT? Rusija gradi baze van Evrope i šalje jasnu poruku Americi!

Dok svet još uvek prati napetosti između velikih sila, iz Moskve stižu vesti koje već izazivaju međunarodnu pažnju. Rusija je nedavno ratifikovala sporazume o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji sa Kubom, Venecuelom i Togom – dokumente koji po obimu i sadržaju podsećaju na nedavni dogovor sa Severnom Korejom.

Ovi sporazumi nisu obični bilateralni dogovori, već sveobuhvatan sistem saradnje koji, prema izvorima iz diplomatskih krugova, uključuje razmenu vojne obaveštajne informacije, zajedničke vojne vežbe i potencijalno postavljanje ruskih vojnih baza van teritorije Rusije.

Detalji dokumenata otkrivaju planove za zajedničku obuku kadrova, koordinisane aktivnosti u vazduhu, na moru i kopnu, pružanje tehničke pomoći, pa čak i zajedničko delovanje u slučaju napada na bilo koju od država potpisnica. Iako su određeni segmenti poverljivi, jasna poruka Moskve je – vojno-savezničke mreže Rusije se šire daleko izvan evropskog kontinenta.

Posebnu pažnju privlači tajming objave. Upravo dok Sjedinjene Države razmatraju isporuku dugometnih raketa „Tomahawk“ Ukrajini, Rusija konkretizuje svoje međunarodne vojne strategije. Dok Vašington reaguje oprezno, mnogi analitičari smatraju da je ovo direktan odgovor Moskve na višegodišnja upozorenja da se bezbednosne granice Rusije ne smeju ugrožavati.

Kuba zauzima posebno mesto u ovoj priči. Poznati centar za elektronsko izviđanje „Lurdes“ mogao bi biti ponovo aktiviran, dok se spekuliše o postavljanju novih vojnih objekata – kopnenih, vazduhoplovnih i mornaričkih baza. Nije isključena ni opcija postavljanja raketa dometa 2–3 hiljade kilometara, koje bi u teoriji mogle pokriti gotovo celo američko tlo.

Vojni stručnjaci takođe spominju mogućnost uvođenja sistema „Orešnik“ sa dometom do 5.500 kilometara, po ugledu na model iz Belorusije. Slične opcije razmatraju se i za Venecuelu, zemlju koja već decenijama oseća pritiske spoljne politike SAD, a sada dobija dodatnu vojnu zaštitu kroz novi sporazum.

Zvanični stav SAD o „borbi protiv narko-kartela“ u regionu Kariba mnogi tumače kao pokušaj jačanja vojnog prisustva, ali istovremeno se javlja kontra-težina – nešto što se na ovakav način nije viđalo od Hladnog rata.

Treći sporazum, sa Togom, deluje manje vidljivo, ali strateški je jednako značajan. Afrička država postaje nova tačka ruskog prisustva na kontinentu koji je u poslednjih nekoliko godina postao geopolitičko poprište velikih međunarodnih interesa. U ovom kontekstu, afrička dimenzija sporazuma dobija dodatnu težinu – vojnu, političku i ekonomsku.

Sve u svemu, Moskva sada ulazi u novu fazu svoje spoljne strategije. Nakon višegodišnjih upozorenja i diplomatskih poruka o širenju vojne infrastrukture ka njenim granicama, ruski ton postaje konkretniji. Analitičari naglašavaju da se ne radi o demonstraciji sile, već o oblikovanju simetričnog odgovora na dugoročne pritiske.

Dok jedni smatraju da ovo označava početak globalne preraspodele moći, drugi upozoravaju da se svet približava nepoznatom prostoru, gde razlika između odvraćanja i provokacije postaje sve tanja. U Moskvi, kako kažu, vreme upozorenja polako odlazi u istoriju, a vreme ozbiljnih poteza dolazi na dnevni red.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI