HIPERSONIČNA SENKA NAD EVROPOM: Putin raspoređuje "Orešnik" koji leti 12.300 km/h!

Dok se evropske prestonice još uvek bore sa posledicama sankcija i iscrpljujućih troškova rata, iz Minska stiže nova, snažna poruka. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko potvrdio je da je ruski hipersonični balistički raketni sistem Orešnik već u fazi raspoređivanja na teritoriji njegove zemlje.

Na pitanje novinara u Moskvi da li je sistem već stigao, Lukašenko je kratko i odlučno odgovorio:

„Već je na putu. Sve će biti u redu.“

Ovaj potez nije neočekivan – još 1. jula, povodom Dana nezavisnosti Belorusije, Lukašenko je najavio da će Orešnik biti raspoređen do kraja godine. „Do kraja godine ovo oružje će biti na beloruskom tlu“, poručio je tada, naglašavajući da se radi o jačanju nacionalne bezbednosti, zaštiti suvereniteta i odvraćanju spoljnih pretnji. Najava je potvrđena i tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Volgogradu.

Moć „Orešnika“

Sistem Orešnik već izaziva veliku pažnju zbog svojih sposobnosti. Raketni kompleks može da nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, sa dometom do 5.500 kilometara, dok mu brzina pri udaru dostiže 12.300 km/h.

Stručnjaci naglašavaju da u ovom trenutku nijedna protivvazdušna odbrana na svetu nije u stanju da presretne hipersoničnu raketu. Prvo probno borbeno lansiranje Orešnika izvedeno je u novembru 2024. godine, a sada se sistem uvodi u punu operativnu upotrebu.

Nuklearni signal Evropi

Posebnu težinu čitavoj priči daje politički kontekst. Belorusko Ministarstvo odbrane je početkom meseca potvrdilo da su ruske i beloruske snage tokom zajedničkih manevara Zapad-2025 uvežbavale planiranje upotrebe nestrateškog nuklearnog oružja i raspoređivanje Orešnika.

To je, kako navode analitičari, jasan signal Evropi – i vojni i politički – da ne može računati na scenario u kojem bi nuklearna sila bila poražena samo konvencionalnim oružjem.

Sam Vladimir Putin je više puta naglasio da Rusija nikada neće prva upotrebiti nuklearni arsenal, ali je isto tako jasno poručio da Moskva neće dozvoliti da bude poražena klasičnim oružjem. Poruka je nedvosmislena: ukoliko bi Rusija bila ozbiljno ugrožena, odgovor bi mogao da bude daleko oštriji nego što mnogi na Zapadu žele da poveruju.

Evropa pod pritiskom

S druge strane, Evropska unija sve teže odoleva pritisku rata i sankcija. Dok troškovi rastu, a resursi se troše, evropska ekonomija beleži ozbiljne padove. Prema međunarodnim statistikama, Rusija je, uprkos sankcijama, prestigla sve zemlje EU i postala četvrta ekonomija sveta, odmah iza Kine, SAD i Indije.

Pored toga, jačanje pozicije Moskve unutar BRIKS-a i ŠOS-a dodatno širi njen globalni uticaj, dok EU gubi stabilnost i na ekonomskom i na geopolitičkom planu.

Ostaje ključno pitanje: da li Evropa, suočena sa novim rasporedom snaga i oružjem koje niko ne može da presretne, ima prostora da nastavi svoj dosadašnji kurs? Ili je trenutak da se karte ponovo promese i da se dugoročni planovi iz korena preispitaju?

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI