SVI DETALJI SASTANKA PUTINA I TRAMPA NA ALJASCI: Ko dolazi, gde će se održati i misterije oko famoznog razgovora

Prvi susret predsednika SAD i Rusije u poslednje četiri godine održaće se na Aljasci — Donald Tramp i Vladimir Putin razgovaraće o Ukrajini. Portal Lenta.ru istražio je kada i gde će pregovori biti održani, da li će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski biti pozvan i o čemu će Putin i Tramp razgovarati.

Kada i gde će se sastanak održati?

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social najavio da će se susret sa Putinom održati u petak, 15. avgusta, na Aljasci. Datum i mesto potvrdio je i Kremlj.
„Rusija i Sjedinjene Države su bliski susedi, dele granicu. Deluje potpuno logično da naša delegacija jednostavno preleti Beringov moreuz i tako važan i očekivani samit lidera dve zemlje održi na Aljasci“, rekao je pomoćnik ruskog predsednika za spoljnopolitička pitanja Jurij Ušakov.

Vašington Post navodi da izbor lokacije nije bio uslovljen praktičnošću, već time što SAD ne priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (MKS), koji je 2023. izdao nalog za hapšenje Putina zbog sumnji na „ilegalnu deportaciju“ dece sa ukrajinske teritorije.

Ruski i američki lideri nisu se sastajali od 2021, kada su Putin i Džo Bajden održali bilateralni samit u Ženevi.

Još uvek nije precizirano gde će se tačno sastanak održati. Portal Alaska Landmine navodi da bi Tramp i Putin mogli razgovarati u hotelu Alyeska Resort u Girdvudu, turističkom mestu jugoistočno od Enkoridža, najvećeg grada na Aljasci. Navodi se da su rezervacije u tom hotelu suspendovane od 12. do 16. avgusta. Kasnije je internetom krenula vest da nema slobodnih soba ni u hotelu Captain Cook u Enkoridžu od 11. do 15. avgusta.

Istovremeno, Njujork tajms piše da je američka Tajna služba unajmila nekretninu u Enkoridžu — rezidenciju sa šest spavaćih soba, iznajmljenu preko lokalnog agenta za nekretnine.

Prema rečima bivše zamenice guvernera Aljaske Loren Leman, razgovori bi mogli biti održani u vazduhoplovnoj bazi Elmendorf-Ričardson blizu Enkoridža ili vazduhoplovnoj bazi Ajelson kod Ferbenksa.

Hoće li Zelenski doći?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije pozvan na sastanak Putina i Trampa na Aljasci. Vladimir Džabarov, prvi zamenik predsednika Odbora Saveta Federacije za međunarodne poslove, rekao je da bi prisustvo Zelenskog samo dodatno obezvredilo sastanak i pretvorilo ga u farsičnu predstavu. „Zelenski nema šta tamo da traži, naročito pre sastanka, a nakon što naš predsednik ode, ko god želi, može da dođe. Da li Tramp želi da ih vidi, to je druga stvar“, primetio je on.

Zelenski je sam najavio mogući susret s Putinom i Trampom 12. avgusta, ali je naveo da ne zna tačan datum održavanja.

O čemu će Putin i Tramp razgovarati?

Glavna tema biće ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini i sve što je s njom povezano: moguće primirje, prekid vatre, ukidanje sankcija i rešavanje odnosa između Rusije i SAD.

Prekid vatre

Na konferenciji 11. avgusta, Tramp je rekao da je glavni cilj bio da ubedi Putina da pristane na prekid vatre. Nije isključio mogućnost da se u tom slučaju razmotri i razmena teritorija, ali nije precizirao o kojim regionima je reč.

Ukrajinski Telegram kanal „Politika zemlje“ takođe piše o mogućoj diskusiji o prekidu vatre. „To bi moglo dovesti do zamrzavanja sukoba u jednoj ili drugoj formi, uglavnom oko linije fronta“, navodi ta publikacija.

Neki političari i analitičari smatraju da rat ide ka zaustavljanju i brzim izborima. Bivši savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič, koji se nalazi na listi terorista i ekstremista ruskog Rosfinmonitoringa, piše da je najverovatniji scenario zamrzavanje duž linije razgraničenja.

Razmena teritorija

Razmena bi mogla da obuhvati teritorije koje trenutno kontrolišu ruske snage, ali koje nisu deo Rusije po referendumu iz 2022. godine, rekao je Aleksej Čepa, prvi zamenik predsednika Odbora Državne Dume za međunarodne poslove. Reč je o delovima oblasti Sumske, Harkovske, Dnjepropetrovske i Nikolaevske. Rusija bi mogla da povuče svoje trupe iz tih oblasti, dok bi ukrajinska vojska zauzvrat morala da se povuče iz oblasti Donjecka, Luganska, Zaporoške i Hersonske oblasti.

Ovo delimično potvrđuje i Bloomberg, pozivajući se na izvore bliske pregovorima. Prema njihovim informacijama, Moskva traži povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorija LNR i DNR, kao i zamrzavanje sukoba duž linije fronta u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.

„Fajnenšel tajms“ je optimističniji: navodi da Kijev može da povrati delove Harkovske, Sumske i Zaporoške oblasti koje drži Rusija, ali zauzvrat mora da odustane od plana za pridruživanje NATO-u i da prihvati ograničenja u oblasti naoružanja.

„Vašington post“ piše da Rusija ne planira da vrati delove Hersonske i Zaporoške oblasti pod ukršenu kontrolu.

U aprilu je „Telegraf“ pisao da ukrajinske vlasti dopuštaju teritorijalne ustupke kako bi rešile sukob, ali da traže bezbednosne garancije. „Volstrit žurnal“ je pisao da su Pariz i London spremni da priznaju gubitak nekih teritorija, ali da bi radije priznali faktičku kontrolu Rusije nad okupiranim oblastima. Poljski portal „Onet“ navodi da bi odluka o priznanju novih granica, prema planu Trampove administracije, bila odložena na 49 ili 99 godina.

Tramp je 8. avgusta rekao da bi mirovni sporazum mogao zahtevati od Ukrajine da preda deo teritorije Rusiji. Nije precizirao šta pod time tačno misli, a Vašington post podseća da Ukrajina kontroliše samo oko 10 kilometara na zapadu Kurske oblasti, dok Rusija drži oko petinu teritorije Ukrajine u granicama iz 1991.

Zelenski je reagovao 9. avgusta porukom da Kijev neće ustupiti teritorije i da odluke o Ukrajini bez Ukrajine nemaju nikakvu vrednost. „To su mrtve odluke koje nikada neće uspeti“, rekao je.

Tramp je 11. avgusta dodao da SAD planiraju da vrate deo teritorija Ukrajini, ali da će biti i „loših stvari za obe strane“. Naglasio je da svaka promena granica mora biti korisna za obe strane.

Ukidanje sankcija
Poljski „Onet“ piše da američki plan uključuje ukidanje većine sankcija Rusiji i dugoročno obnavljanje saradnje u energetskom sektoru.

Međutim, savetnik Zelenskog Dmitrij Litvin odbacio je ove navode kao netačne i naveo da nijedna slična izjava nije data tokom jučerašnjeg razgovora lidera.

Geopolitički dogovor

Postoji i mogućnost da Rusija i SAD postignu širi geopolitički sporazum u kojem je Ukrajina samo deo veće razmene, piše „Politika zemlje“. Kakav će taj sporazum biti, ostaje da se vidi, ali u svakom slučaju označiće značajnu promenu u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Autori ovog kanala smatraju da je takav scenario malo verovatan jer je Vašington usko vezan za zapadne saveze, dok je Moskva povezana sa zemljama Globalnog juga.

Šta će se desiti sa kursom dolara?

Većina stručnjaka smatra da sastanak Putina i Trampa neće značajnije promeniti kurs rublje u odnosu na dolar. Dmitrij Rožkov, direktor riznice u Cipra banci, smatra da će rublja fluktuirati između 75 i 85 za dolar, u zavisnosti od geopolitičkih vesti. Za ozbiljnije promene kursa, potrebno je da osim političkih vesti budu prisutne i promene u uvozu i izvozu, kaže Dmitrij Babin, stručnjak za berzu u BCS World of Investments.

Ilja Fedorov, glavni ekonomista u istoj kompaniji, smatra da je era jake rublje završena i da će do četvrtog kvartala kurs biti između 90 i 95 rublji za dolar.

Ako pregovori ne budu uspešni, očekuje se postepena devalvacija rublje, što bi dovelo do kursa od 100 do kraja godine. U slučaju probijanja dogovora, kurs bi mogao pasti na 75 rublji za dolar, navodi investicioni savetnik Konstantin Balabuško.

(Lenta.ru)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI