Prvi put Dan sećanja obeležava se u Novom Sadu. Prethodnih godina to je bilo u manjim mestima u kojima živi veći broj izbeglica iz Krajine.
- Obično smo birali manja mesta, išli smo od Veternika, Futoga, Busija, svih mesta gde su nastanjeni Krajišnici. A Novi Sad je mesto koje je procentualno primilo najviše Krajišnika - poručio je predsednik Aleksandar Vučić, dok je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević potresnim video-snimkom na društvenim mrežama pozvao građane da u što većem broju dođu na Trg slobode.
CRNA LISTA
Ono što je posebno važno, kako naglašavaju sagovornici Alo! novina, jeste to da Srbija već desetak godina ne ćuti, za razliku od perioda pre toga, kada smo se maltene ponašali kao da se stidimo što smo bili žrtve tako velikog zločina. Tek dolaskom Vučića na vlast, kako kažu, počeli smo dostojno da obeležavamo Dan sećanja i zato je jaka simbolika toga da je skup ove godine upravo u Novom Sadu.
Politički analitičar Stevica Deđanski ima baš takvo viđenje:
- Za razliku od vlasti pre Aleksandra Vučića, kada smo se stideli svega, zaboravili naše žrtve i heroje, sada ne želimo više da ćutimo. Srbija obeležava sva svoja stradanja zato što to ne treba nikad da se zaboravi da nam se nikad ne bi ponovilo. Zajedničko obeležavanje sa RS i „Bljeska“ i „Oluje“ i početka NATO bombardovanja i svih stradalih u svim ovim ratovima zaista je jedan preporod Srbije. Posebno želim da skrenem pažnju na snimanje filmova o istini koja se nama desila. Sad imamo „Zaspanku za vojnika“, „Daru iz Jasenovca“ i uskoro izlazi „Oluja“. Konačno se radi na nacionalnom oporavku Srba, ne zato što mi nekog mrzimo, nego što ne želimo da nam se ponovo desi da nas ubijaju u izbegličkim kolonama ili da nas bacaju u jame.
Savo Štrbac, koji vodi Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“, ističe da se u njihovoj evidenciji nalaze imena 1.881 poginulog i nestalog Srbina iz ove akcije i posle nje, od čega je čak 66 odsto civila.
- Tri četvrtine tih civila bili su stariji od 60 godina. Među žrtvama je i 555 žena - opisuje Štrbac.
MNOGO PROBLEMA
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, konstatuje da je „Oluja“ najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, a cilj te zločinačke akcije je bio uništenje srpskog naroda.
- Srbija treba da insistira i traži da se u Hrvatskoj zabrani proslava ove zločinačke akcije. Posebno je važno da traži dijalog s Hrvatskom o rešavanju brojnih problema tog naroda: imovinska, stečena i statusna prava, nestala lica, zaštita srpskih veterana koje progoni hrvatsko pravosuđe, procesuiranje svih odgovornih za zločine koji su počinjeni - kaže Linta za Alo!
250
hiljada Srba ubijeno i proterano u Oluji
66
odsto ubijenih bili su civili
30
odsto ubijenih bile su žene
Optužnica protiv četiri oficira
Podsetimo da je ove godine Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv četiri visoka oficira Hrvatske vojske zbog, kako se navodi, zločina nad srpskim civilima u akciji „Oluja“. Oni su 7. i 8. avgusta 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada. Tada je ubijeno 13 civila, među kojima šestoro dece.
Protest u centru Zagreba
Više nevladinih udruženja i centara iz Zagreba i Sarajeva okupilo se juče u podne na zagrebačkom Trgu bana Jelačića u znak sećanja na, kako navode, ubijene i proterane Srbe u „Oluji“. Sa tog mesta poručili su da za njih suočavanje s ovim zločinom treba da bude put pomirenja, a ne razdora i da ne treba da bude put slavlja, nego put razumevanja.
_(1)_(1).png "HRVATSKIM PARAMA RUŠE SRBIJU Sad je sve jasno, opipljivi dokazi odakle stiže pomoć blokaderima")
Komentari (80)