Pod pretpostavkom da narod slabo pamti, blokaderi su pokušali da ubede sve građane da se iza višemesečnog maltretiranja i haosa koji su napravili nalazi neka normalna ideja sa kojom mogu da dođu na vlast u Srbiji.

Blokaderi kažu da će uskoro predstaviti prve plodove studensto-blokaderskog pokreta i da će biti jasno na čemu se zasniva izborni program.

Međutim, oni su svoj program pokazali u prethodnoj godini, pa da se podsetimo kakvi su to plovodi njihovog pokreta.

Napad na predsednika Vučića i na njegovu porodicu

Blokaderi su od samog početka vršili najstrašniji i najmorbidniji napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Samom predsedniku su brezbroj puta pretili ubistvom, vešanjem, spaljivanjem, kupanjem u uranijumu... Nisu se libili ni udarima na njegovu majku i oca iznoseći svakojake laži i neistine kao što jedna od onih da mu rođeni otac nije njegov, da mu majka nije majka, da mu je brat kriminalac, da mu je jedan sin hologram, a ćerka vlasnica vila u Berlinu.

Ovi jezivi napadi nisu samo bili usmereni na predsednika već i na njegovu decu što je jedan od najmonstruoznijih stvari ikada viđenih u srpskoj istoriji.

Podsetimo i na događaj kada je bivši demokrata Goran Ješić crtao metu na čelu Danilu Vučiću kriminalizujući ga. Ovom gnusnom linčovanju u nemalo broj puta pridruživao se i ustaša Dinko Gruhonjić.

Blokiranje života

Blokaderi su tokom cele prethodne godine pravili haos na javnim putevima, železničkim stanicama, mostovima i stajalištima. Služeći se svojim divljačkim i bezosećajnim idejama, blokaderi su nastojali da dovedu do totalnog zastoja svih saobraćajnica u gradu i državi. Podsetimo samo na neke primere kao što je zaustavljanje vozova na Glavnoj Železničkoj Stanici "Prokop", paralisanja "Gazele" i Brankovog mosta, kao i brojinih auto-puteva.

U ovom njihovom, kako su ga oni nazvali, "mirnom protestu" veliki broj ljudi nije mogao da stigne do svog posla, bolesni do lekara, kao i trudnice do porodilišta.

Ovakvo njihovo divljačko ponašanje trajalo je gotovo svaki dan, ne mareći na želje i obaveze drugih građana koji su hteli normalno da žive i rade.

Uništavanje investicija

Dok je predsednik Vučić pokušao u neizmerno teškim uslovima da dovede strane investitore ne bi li poboljšao životni standarg građana, blokaderi su pokušali da sabotiraju svaki vid pokušaja napretka naše zemlje.

 

Nemojmo da zaboravimo i uništenu investiciju Generalštab, koju su blokaderi svojom kampanjom oterali iz Srbije i ostavili našu državu bez 750 miliona evra, ali i istroijske šanse da obnovimo i poboljšamo odnose sa američkom administracijom.

Ovo je samo jedna od investicija koji su blokaderi uspeli da upropaste ne marivši za budućnost i ekonomsku stabilnost čitavog društva.

Šteta koju su naneli njihovim blokadama sabiraće se godinama, ali sigurno je da cifra prelazi i nekoliko milijardi evra.

Nasilje

Haos u Mionici, nož u centru Beograda i pucnjava ispred „Ćacilenda“ pokazali su da blokaderima ništa drugo nije preostalo osim ogoljenog nasilja.

Naime, tokom lokalnih izbora u Mionici blokaderi su napali simpatizere Srpske napredne stranke (SNS) u selu Rajković.

Snimci jezivog napada su preplavili društvene mreže, a tokom napada je pričinjena veća materijalna šteta u jednom lokalu.

U ovom događaju, ima povređenih lica. Intervenisala je policija, a nekoliko osoba je privedeno.

Istog dana, u centru Beograda blokader Damjan P, student Fakulteta primenjenih umetnosti koji ima svoju firmu za filmsku produkciju, izbo je čoveka u takozvanom „Ćacilendu“.

Ovaj blokader pokušao je nakon hapšenja da slaže da nije ništa skrivio, ali je promenio ploču kada su mu pripadnici organa bezbednosti rekli da je napad snimljen.

Uništavanje, paljenje prostorija političkih neistomišljenika

Ne smememo nikada zaboraviti ni dan kada je na blokaderskom protestu u Novom Sadu došlo do brutalne eskalacije nasilja. Demonstranti su ispred prostorija Srpske napredne stranke  u Bulevaru oslobođenja gađali objekat kamenjem, pokušali da probiju ulaz zadnjim putem, dok je iz prostorija letela pirotehnika.

U jednom trenutku zgrada SNS bila je potpuno zahvaćena plamenom – vatrogasci su morali da intervenišu oko 1 sat iza ponoći kako bi ugasili požar.

Napad je prerastao u otvoreni sukob sa organima reda: demonstranti su probali da probiju policijski kordon, dok je u centru Novog Sada došlo i do fizičkog obračuna — jedan policajac je povređen, a u sukobima je stradalo i više građana.

Umesto mirne građanske akcije, blokaderi su ovom prilikom pokazali elemente organizovanog nasilja i namere da destabilizuju javni red i bezbednost. Urban centar je pretvoren u bojište, dok su građani i institucije ostali poniženi i izloženi riziku.

Lov na političke neistomišljenike

Blokaderi su u svom fašističkom maniru dolazili i na kućne adrese političkih neistomišljenika. Ne smemo zaboraviti napad na porodičnu kuću Vladimira Balaća kome su blokaderi išararali gotovo celu fasadu.

Ovo nije bio jedan izolovani slučaj, blokaderi su istom merom došli i na adresu na kojoj je stanovao i bivši gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sa svojom ženom i decom koja su ovom prilikom pretrpela ogroman stres.

Ovakav vid odlaska na kućne adrese političkih neistomišljenika se nije dogodio od fašista.

Lov na novinare

Brutalni incident koji se odigrao 6. marta ispred Skupštine grada Beograda samo je još jedan u nizu dokaza do kog nivoa bezumlja su spremni da idu opozicioni blokaderi u pokušaju da silom preuzmu institucije.

Predvođeni Borkom Stefanovićem, koji je nezakonito predvodio blokadu gradske skupštine, ovi ekstremisti su izazvali pravi haos u centru prestonice. U svom nasilničkom pohodu, Stefanović je lično fizički sprečio novinarku Informera Branku Lazić da profesionalno obavlja svoj posao, pokušavajući da je ućutka i onemogući izveštavanje javnosti.

Ni ovaj nemili događaj nije bio izlovan. Setimo se i napada na kuću glavnog i odgovornog urednika televizije Informer Dragana J. Vučićevića, kojem je napadnuta kuća njegovog oca i dede u selu nadomak Ivanjice.

Blokaderi ni tu nisu stali, napali su i novinarku Informera Milicu Škorić i to više puta u Novom Sadu i to oni koji su na kraju osuđeni za terorizam i rušenje države i ustavnog poretka.

Urednica "Novosti" Andrijana Nešić dobijala je na mrežama brutalne pretnje ubistvom, a to se dešavalo u više navrata.

Tokom prošle godine ukupno je bilo 169 napada od strane blokadera na novinare, što dovoljno pokazuje kako bi država i društvo izgledali da se oni dočepaju vlasti, svako ko drugačije misli bio bi progonjen i linčovan.

Urušavanje obrazovanja

Osim nasilja nad ljudima, koje je nedopustivo u današnjem demokratskom društvu, blokaderi su učinili još jedno nasilje, koji je po svojim dugoročnim posledicama još gore po jednu državu.

To je nasilje nad obrazovanjem, uništavanje perspektive mladim ljudima i ukidanje osnovnog prava ljudima da se školuju i obrazuju.

Fakulteti i srednje škole mesecima su bile blokirane od nedogovornih pojedinaca, rektora, profesora, direktora škola.

Ono čemu smo svedočili u 2025. godini bio je zločin prema državi, od koga ćemo se, prema mnogim procenama, oporavljati u godinama koje dolaze, a obrazovanje i znanje koje je izgubljeno, teško da će se ikada moći nadoknaditi.

I to je ono što su nam blokaderi uradili u godini koja je za nama.

Sve ovo gore navedeno je jasan pokazatelj šta blokaderi tačno žele, a to je Srbiju koja kleči, Srbiju na kolenima. Srbiju koju će svako moći da gazi razvlači. Srbiju bez ikakvog plana i programa koju vode fašističke i huliganske falange. Blokaderi žele da od naše zemlje naprave vreću za udarnje svim srpskim neprijateljima.

Njima je jasan cilj da narod vrate u najmračnije doba srpske istorije bez plata, penzija i posla gde niko neće imati ni za koru hleba. Žele da Srbiju koja će priznati Kosovo, navodni genocid u Srebrenici i da joj sudbinu kroje ljudi poput Tonina Picule i njemu sličnih.

Vučićeva borba za Srbiju nasuprot blokaderskom divljanju i teroru

Dok su blokaderi uličnim performansima pokušavali da izazovu haos, predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodio je najvažnije bitke za interese zemlje i njenih građana.

Dok su blokaderi pretvarali ulice u deponije, napadali policiju i palili prostorije političkih partija, predsednik Srbije radio je ono što oni nikada neće razumeti – gradio poštovanje Srbije u svetu. Dok oni prete, on razgovara. Dok oni ruše, on stvara.

Diplomatska borba

U vremenu kada svet potresaju geopolitički sukobi i ekonomski pritisci, Vučić je uspeo da sačuva stabilnost Srbije. Umesto praznih parola, ponudio je rezultate: očuvanje nacionalnih interesa i poštovanje od Vašingtona do Pekinga.

Kada su sankcije pogodile Naftnu industriju Srbije zbog većinskog ruskog udela, upravo je Vučić uspeo da u Vašingtonu izdejstvuje odlaganje primene mera za čak osam puta, čime je sačuvano 13.000 radnih mesta.

Kada su svi rokovi, koje je Vučić svojim ličnim kontaktima uspeo da izdejstvuje istekli, sankcije su stupile na snagu.

Srbija je zahvaljujući bliskim odnosima Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana dobila alternativni pravac snabdevanja iz Mađarske.

Slučajno ili ne, samo dan posle toga, rafinerija nafte u Mađarskoj našla se u plamenu, a Vučić je najavio da će razgovarati sa Orbanom i Sijartom kako bi našli rešenje.

Iako Srbija nije kreirala globalne sukobe, posledice trpi svakodnevno. A ipak, predsednik je jasno poručio – Srbija ne otima tuđu imovinu, ne deluje po diktatu i ne uvodi sankcije po tuđem nalogu.

Dok su blokaderski protivnici države pričali o "izolaciji", Vučić je jedini čovek koji se sastao sa dva od tri najmoćnija lidera na svetu Putinom i Sijem, i jedini imao bilateralu sa državnim sekretarom Markom Rubiom, drugim čovekom Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Srbije posetio je i francuskog kolegu Emanuela Makrona gde su u Jelisejskoj palati na radnoj večeri dvojica lidera razgovarala o stvarima od bilateralnih interesa za dve zemlje, ali i tekućim svetskim dešavanjima.

Vučić je ugosio italijansku premijerku Đorđu Meloni u Beogradu početkom septembra, kojoj je zahvalio na principijelnoj podršci te zemlje Srbiji, naročito kada je reč o evropskim integracijama i izložbi EKSPO 2027.

Predsednik je nakon toga putovao u Peking na lični poziv predsednika Sija Đinpinga, gde se sastao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

U Pekingu je bio jedan od samo dvadeset šest svetskih lidera koji su prisustvovali Paradi pobede.

Sijev poziv u zvaničnu posetu i poruke podrške su jasno svedočanstvo da je Srbija poštovana i u Kini i u Rusiji, ali i u Evropi i Americi.

U Njujorku je razgovarao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i jedini uz ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavorva imao bilateralu sa njim.

Srbiji je u decembru ukazana velika čast jer je Vučić boravio u Briselu na poziv najviših zvaničnika Evropske unije, gde je prisustvovao radnoj večeri koju su organizovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Vučić je nakon toga boravio u Parizu, gde je u Parizu prisustvovao sastanku u četiri oka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Vučić je tri sata razgovarao sa Makronom u Jelisejskoj palati, a ukazana mu je velika čast jer je u četiri oka razgovarao na lični poziv francuskog predsednika.

Predsednik Srbije je u Beogradu dočekao gruzijskog i slovačkog predsednika , Mihaila Kavelašvilija i Petera Pelegrinija, sa kojima je razgovarao tet-a-tet i dogovorio saradnju u različitim oblastima.

Dok opozicioni blokaderski lideri maštaju o izolaciji, realnost pokazuje drugačije. Srbija je uvažen sagovornik svuda gde se odlučuje. Evropska unija hvali napredak u reformama, Kina potvrđuje čelično prijateljstvo, Amerika i Rusija razgovaraju, a ne uslovljavaju.

Vučić nastavlja da se kreće između globalnih interesa vodeći računa samo o jednom – da radi u interesu Srbije i njenih građana.

Niti ruski, niti zapadni, već isključivo srpski predsednik.

Ograničenje trgovačkih marži – mera koja direktno štiti građane

Odluka države Srbije da u 2025. godini ograniči trgovačke marže u velikim trgovinskim lancima predstavlja jednu od najkonkretnijih i najdelotvornijih mera za zaštitu životnog standarda građana. U vremenu kada su cene osnovnih životnih namirnica pod pritiskom globalnih poremećaja, država je jasno stala na stranu potrošača.

Ograničenjem marži na osnovne proizvode – hranu, sredstva za higijenu i kućnu potrošnju – sprečeno je nekontrolisano povećavanje cena i zaustavljena praksa prekomernih zarada velikih trgovinskih lanaca na račun građana.

Mera je posebno važna za porodice sa decom, penzionere i domaćinstva sa nižim primanjima, jer direktno utiče na svakodnevnu potrošačku korpu.

Ovom odlukom poslata je jasna poruka da tržište mora da funkcioniše fer i odgovorno, ali i da država neće dozvoliti da se teret ekonomskih izazova prelomi preko leđa običnih ljudi. Istovremeno, očuvana je stabilnost snabdevanja, bez udara na male trgovce i lokalne prodavnice.

Ograničenje marži pokazalo je da država ima i snagu i volju da reaguje onda kada je to najpotrebnije – brzo, konkretno i u interesu građana. To je primer ekonomske mere koja se odmah oseća u novčaniku i koja vraća poverenje ljudi da sistem može da radi u njihovu korist.

Niže kamatne stope na kredite u Srbiji 

U nedavno predstavljenom paketu važnih ekonomskih mera usmerenih ka poboljšanju životnog standarda građana Srbije jeste i ona koja se odnosi na smanjenje kamatnih stopa kod gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita.

Nikada do sada u istoriji u Srbiji nisu postojale tako niske kamatne stope na tri vrste kredita.

- Najjeftinije pozajmljujete novac, koji može penzionerima da služi da obnove svoje sobe, kuhinje, pomoćne objekte, koji zaposlenima može da znači da unesu nameštaj u svoj stan, novi, stari, obnovljeni, bilo šta, da kupe automobil, da kupe šta god žele za taj novac. Neverovatno - poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja ekonomskih mera. 

Po pitanju smanjenja kamatnih stopa na kredite, predviđena je mera namenjena zaposlenim licima i penzionerima čija su redovna mesečna primanja do 100.000 dinara i na taj način biće obuhvaćeno više od 50 odsto zaposlenih lica i najveći broj penzionera. Banke će se obavezati da snize nominalne kamatne stope na pojedinačnoj osnovi na bankarske kredite navedenim korisnicima: za dinarske, gotovinske i potrošačke kredite maksimalnog iznosa do 1.000.000 dinara, za tri procentna poena (sa donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto) u odnosu na prosečnu nominalnu kamatnu stopu po kojoj je banka odobravala ove kredite u julu mesecu 2025. godine.

Konkretni primeri: 

Za dinarske kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita (za klijente banke), bez ograničenja iznosa, za tri procentna poena (sa donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto), u odnosu na prosečnu nominalnu kamatnu stopu po kojoj je banka odobravala gotovinske kredite u julu 2025. za posebne gotovinske kredite maksimalnog iznosa do 1.000.000 dinara i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem, za tri procentna poena (sa donjom granicom kamatne stope do 10,5 odsto) u odnosu na prosečnu nominalnu kamatnu stopu po kojoj je banka odobravala gotovinske kredite u julu mesecu 2025. godine.

Za stambene kredite za kupovinu prve stambene nepokretnosti, do 0,5 procentnih poena u odnosu na standardnu ponudu po kojoj je banka odobravala ove kredite u julu mesecu 2025. godine. Bez troškova obrade kredita za sve navedene kredite banaka. Na primer, za novi stambeni kredit u iznosu 90.000 evra na 30 godina - visina nominalne kamate je 4,50 odsto. Za stambene kredite smanjuje se za 0,5 indeksnih poena i dozvoljava se refinansiranje ljudima koji već imaju kredite, a koji ispunjavaju ove uslove - do 100.000 dinara primanja i do 100.000 dinara penzije.

Na primer, ako je na današnji dan euribor 2,15 odsto naših 2,05 odsto, sniženje u procentima iznosi 5,70 odsto. Banke će se obavezati u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije da do 15. septembra 2025. objave posebne ponude ovih kredita na svojim internet stranicama kada će i početi sa odobravanjem tih kredita, a krediti pod ovim uslovima će biti u ponudi najmanje 12 meseci. Kod većine banaka snižavanje kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite navedenim građanima na oko 7,5 odsto (što je prosek u Evropskoj uniji), a za posebne gotovinske kredite sa uključenim životnim osiguranjem na oko 10,5 odsto u delu ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita ukupna ušteda za građane i oko 40 milijardi dinara u narednih pet godina.

Za ceo period otplate gotovinskog kredita na šest godina ušteda na kamati će u pojedinim slučajevima za maksimalni iznos kredita biti i 200.000 dinara, za ceo period otplate stambenog kredita od 90.000 evra na 30 godina ušteda na kamati može iznositi i preko 9.000 evra.

Zakon o legalizaciji - rešavanje višedecenijskog problema građana

Prijava nelegalnih objekata prema Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima počela je 8. decembra i trajaće sve do 5. februara. Pomenut zakon, donet na predlog i inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića izuzetno je značajan za građane Srbije.

On je, naime, omogućio velikom broju građana naše zemlje da konačno legalizuju svoje objekte i na ovaj način stave tačku na rešenje u nekim slučajevima i višedecenijskih problema. Da, baš kao što ime ovog značajnog projekta kaže, konačno budu "svoji na svome".

Novi zakon predsednik Vučić najavio je krajem septembra ove godine, a građani su već od 8. decembra dobili priliku da krenu u rešavanje svojih višedecenijskih problema, i legalizuju svoj krov nad glavom. 

Jednu od najznačajnijih mera za građane Srbije, kao što je ovaj zakon, ako se uzme u obzir to koliko je kompletirano rešavanje stambenog pitanja važno i za pojedince i za porodice, predsednik Srbije osmislio je i sproveo u periodu najstrašnijih pritisaka od strane blokadera - na njega, njegovu porodicu, ali i čitavu državu Srbiju. Dok su pokušavali da sruše i njega i Srbiju, Vučić je osmišljavao mere suštinski važne za građane Srbije i za njihove živote. 

Mera o legalizaciji stambenih objekata došla je kao rezultat brige za sve one građane koji još uvek nisu rešili ovo značajno životno pitanje. 

Građani su na ovu meru odgovorili velikim interesovanjem. Naime, prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda od pre dva dana za upis bespravnih objekata po novom zakonu "Svoj na svome" do sada je pristiglo više od 420.000 prijava, a više od 80 odsto prijava odnosi se na kuće i pomoćne objekte.

Ovaj rezultat potvrđuje da je Srbija uspostavila postupak koji je istovremeno masovan, jednostavan, brz i potpuno besplatan, zasnovan na digitalizovanom sistemu koji omogućava da se prijava podnese neposredno i bez komplikacija. Prijave za upis bespravnih objekata podnose se kroz više kanala u skladu sa potrebama građana: onlajn, preko JP Pošte Srbije ili preko jedinica lokalne samouprave. Postupak je, bez obzira na kanal, identičan.

Građanin podnosi prijavu direktno, brzo i bez troškova. Istovremeno, za građane koji prijavu podnose na šalterima, obezbeđena je terenska podrška - trenutno na pružanju pomoći radi više od 4.500 ljudi, od čega 2.664 zaposlena na šalterima JP Pošte Srbije i 1.905 zaposlenih na šalterima jedinica lokalne samouprave na ukupno oko 700 lokacija širom Srbije.

Struktura prijava pokazuje da je proces "Svoj na svome" namenjen običnim građanima i rešavanju njihovih životnih pitanja: više od 80 odsto prijava odnosi se na kuće (45,96 odsto) i pomoćne objekte (34,66 odsto), a kada se dodaju stanovi i drugi posebni delovi, udeo ovih nepokretnosti prelazi 90 procenata.

Ko ima prava na legalizaciju

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.

Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece - predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.

U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata.

Stanovi za mlade, mera za budućnost Srbije

Vučić je pokazao brigu o najstarijima, ali i o mladima, a o čemu svedoči činjenica da su penzije nikada veće u istoriji i da se izborio da mladi dobiju krov nad glavom.

Naime, na inicijativu Vučića doneta je mera kojom se omogućava mladima da kupe stan bez učešća uz niz pogodnosti. Država je, dakle, na čelu sa Vučićem mlade ohrabrila da uzmu subvencionisane državne kredite i tako reše svoje stambeno pitanje. Ovakav program nema nijedna druga zemlja u Evropi, a on pokazuje snagu finansija Srbije, ali i brigu o mladima. 

Mladi su uz veliku pomoć države dobili stambene kredite za nekretninu u vrednosti od 100.000 evra, uz minimalno učešće od 1 odsto, a na period do 40 godina, a najviše do 70 godina života, uz mogućnost prevremene otplate.

Program se odnosi na državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji, od navršenih 20 do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, uz učešće od jedan odsto. Maksimalna vrednost kredita je 100.000 evra, ali ne postoji ograničenje kada je reč o ceni nepokretnosti, niti u ceni kvadrata po gradovima.

Krediti nude grejs period od godinu dana. U prvoj godini otplate fiksna kamatna stopa iznosi 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, kamatna stopa za korisnika iznosi 1,5 odsto. Od druge do šeste godine fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Nakon šeste godine kamatna stopa je varijabilna 3M/6M Euribor + 2 odsto.

Krediti se odobravaju sa periodom otplate do 40 godina, najviše do 70. godine života. Vrednost programa je 400 miliona evra, od čega pomoć države iznosi oko 130 miliona evra.

Ovakav potez predsednika Vučića važan je ne samo za mlade, već doprinosi i borbi svakog roditelja da mu dete ostane u zemlji, kao i o borbi za povratak iz inostranstva. 

Povećanje plata i penzija, briga za svakog građanina

Plate i penzije u Srbiji nastavljaju trend rasta. Od 1. januara na veća primanja mogu da računaju i zaposleni u javnim službama, odnosno prosvetari, zaposleni u zdravstvu i vojsci. Plate prosvetnih radnika, s povećanjem od 5,1 odsto u javnim službama, od januara će biti veće, u proseku za oko 6.000 dinara, dok će zarade zaposlenih u zdravstvu porasti i do 8.500 dinara. Uvećane plate na račune će im leći u februaru.

S najnovijim uvećanjem zarade, početnička plata u prosveti iznosiće 111.467 dinara. Nastavnik sa 30 godina radnog staža u februaru će dobiti 132.670 dinara. Nastavnici koji su i razredne starešine na ove iznose dobijaju još sedam odsto, odnosno maksimalno oko 8.000 dinara.

Takođe, od januara 2026. godine prosečna penzija u Srbiji povećana je za oko 6.000 dinara mesečno, što znači dodatnih 72.000 dinara tokom cele godine.

Iznos uvećanja zavisio je od vrste penzije i nivoa primanja, a rast penzija u poslednjih nekoliko godina konstantno nadmašuje inflaciju, čime se poboljšava životni standard najstarijih građana.

Najniže penzije, poput poljoprivrednih, dobili su najmanje uvećanje. Poljoprivredni penzioneri, čija je prosečna junska penzija iznosila 21.786 dinara, posle uvećanja od 12% primaće 24.400 dinara.

Penzioneri iz kategorije zaposlenih sa najnižom penzijom od 27.711 dinara dobili su uvećanje od 3.325 dinara, pa nova penzija iznosi 31.037 dinara.

Na drugom kraju skale su penzije sa najvišim primanjima: one od 255.231 dinara povećane su za 30.628 dinara, što znači da je januarski ček iznosio 285.859 dinara.

U periodu januar-oktobar 2025. prosečna penzija iznosila je 50.679 dinara (432,5 evra). U poređenju sa oktobrom prethodne godine, realni rast penzija iznosi 7,9%, dok je u periodu januar-oktobar realni rast bio 6,4%, što potvrđuje da penzije rastu iznad nivoa inflacije.

U poslednje tri godine realni rast kupovne moći penzija iznosio je 8,7% u 2023., 15,1% u 2024., dok je u periodu januar-oktobar 2025. realan rast 6,4%.

Od 2018. do 2026. očekuje se realni rast penzija od 54,3%, dok je nominalni rast predviđen na 139,4%. Penzije u Srbiji tako kontinuirano rastu i u realnom iznosu, a država je od 2020. isplatila i oko 650 evra jednokratnih davanja za najstarije.