PRVO MRAZ UNIŠTIO... PA OKTOBARSKI SNEG DOKRAJČIO Srpski voćari se hvataju za glavu: Vidite šta nas je zadesilo... (FOTO)

Velike probleme prvo su doneli pozni prolećni mrazevi koji su naneli ogromne štete, naročito kajsiji, višnji i drugim koštičavim vrstama. Jabuka i kruška prošle su nešto bolje. Posle toga je usledio dug period suše, a u poslednjem talasu jake kiše i sneg na višim nadmorskim visinama izazvali su mehanička oštećenja, lom grana i stabala, naročito šljive i maline.

Prvi oktobarski sneg napravio je štetu u višim predelima, a ni niži krajevi, poput čačanskog sela Lipnica, poznatog po jabukama, nisu ostali pošteđeni.

Kako kaže Tiosav Salemović, voćar iz Lipnice, u njegovom jabučaru sada bi trebalo da rade berači, ali je kiša usporila berbu.

Foto: RINA

 

- Jabuka je voćna vrsta koja je pretrpela bar na našim prostorima ovde u Lipnici mraz, ali to, nažalost, nije jedina nedaća koja ju je zadesila ove godine. Nakon toga šibao je mraz, pa pekla suša i tropske temperature, kiša je padala sa zakašnjenjem, a sada i sneg u oktobru. Ja uzgajam nekoliko sorti jabuka, ovo je ajdared. Ona je pretrpela prolećni mraz, a koja sorta je najotpornija, tu nema pravila, više zavisi od položaja terena i strujanja vazduha. Retkost je da na ovoj nadmorskoj visini pod planinom Jelicom bude mraza u proleće, obično ga ima u dolinama pored reka i potoka. Međutim, ove godine je bilo drugačije. Klimatske promene očigledno čine svoje i više ništa nije kao što je nekada bilo. Ostali smo bez svih voćnih vrsta osim jabuke, ali i ona je poprilično lošeg kvaliteta, sitna, oštećena i u manjoj količini nego ranije, rekao je za RINU voćar Tiosav Selimović.

Upravo usled sve izraženijih i očiglednijih klimatskih promena ove godine štete su zabeležene u voćnjacima širom Srbije – od Vojvodine do juga.

Najveće su upravo tamo gde je voćarstvo najrazvijenije, a to je Zapadna Srbija. Kajsija, šljiva i višnja pretrpele su ogromne gubitke, a procene stručnjaka govore da je smanjenje prinosa od 30 do 40 procenata u odnosu na prosečne godine. Slične štete beleže i okolne zemlje – Bosna i Hercegovina, Rumunija, Bugarska i Mađarska.

- Najosetljivija je kajsija, jer vrlo rano započinje vegetaciju i cveta, pa je podložna poznim mrazevima. Slično je i sa breskvom, trešnjom i višnjom, koja je ove godine prvi put pretrpela veće štete. Koštičave vrste su generalno osetljivije, dok jabučaste kasnije cvetaju i lakše izbegnu mrazeve, izjavio je dr Darko Jevremović direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Foto: RINA

 

Velika briga i veliko pitanje voćara je da li klimatske promene menjaju strukturu proizvodnje i da li nestaju tradicionalne srpske sorte? Stručnjaci, ipak, imaju pozitivno mišljenje i smatraju da će naša zemlja ostati prepoznatljiva po proizvodnji voća kao što je i sada.

- Srbija će ostati tradicionalni proizvođač šljive, kajsije, jabuke i drugih voćnih vrsta. Istina je da postoji interesovanje za gajenje tropskih vrsta poput kivija i smokve, ali to nosi veliki rizik jer zime sa temperaturama od -10 do -20 stepeni mogu potpuno uništiti te zasade. Ekstremne godine ne znače trajnu promenu strukture proizvodnje, kazao je Jevremović.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI