NAJJEZIVIJI SRPSKI OBIČAJ! Domaćini su morali da "zakolju" da bi se spasili smrti

Sutra, 2. avgusta, u narodu se slavi Ilindan, dan Svetog Ilije proroka – jednog od najupečatljivijih svetitelja u srpskoj narodnoj tradiciji. Njegovo ime nosi posebnu težinu, a praznik je obavijen verovanjima koja su vekovima izazivala i strah i poštovanje. Pored liturgijskog obeležavanja, ovaj dan je poznat po neobičnim i često jezivim običajima.

O običajima koji prate Ilindan govori i prof. dr Vesna Marjanović, etnolog, koja naglašava da je ovaj praznik duboko ukorenjen u narodnu svest i rituale. Jedan od najraširenijih običaja jeste prinošenje najstarijeg petla u žrtvu Svetom Iliji, kako bi se izbeglo da svetac pošalje gromove i vatru na domove. Ova praksa se razlikuje od mesta do mesta, ali simbolika ostaje ista – smirivanje sveca i zaštita domaćinstva.

Narodna izreka kaže da do Ilindana petao kukuriče „Poješćeš me!“, dok nakon praznika njegov glas postaje „Čeprkaću te!“, što se tumači kao zloslutan znak i najava nesreće – čak i smrti domaćina. Zato se petao kolje upravo tog dana. Uglavnom to čini domaćica kuće, dok se ređe ta dužnost prepušta domaćinu.

U pojedinim delovima Banata, običaj je bio da se petlu odseca glava sekirom na kućnom pragu. Glava se potom zavijala u list pelena i kačila o verige, dok bi mu se noge zadenule za rog kuće. Glava petla smatrala se moćnim zaštitnikom doma, a krv je bila korišćena kao lek i zaštita od zla, jer se smatralo da ima apotropejsko svojstvo.

Sveti Ilija se slavi i kao krsna slava brojnih srpskih porodica, ali i kao zavetni praznik u mnogim krajevima Srbije. Osim toga, ovaj dan je i esnafska slava mnogih zanatlija – od berbera, kožuvara i limara, do puškara, kovača, ćurčija, avijatičara, taksista i autolimara. Zanimljivo je i da porodice koje slave Đurđevdan kao krsno ime, često obeležavaju i Ilindan kao tzv. preslavu.

Prof. Marjanović podseća da je Svetom Iliji posvećeno oko 560 hramova širom Srbije, što ga svrstava na osmo mesto po broju crkava koje nose njegovo ime. U crkvama koje su mu posvećene održavaju se sabori, a u mnogim selima i gradovima organizuju se veliki vašari.

Ilindan se obeležavao i među islamiziranim Srbima u Bosni, ističe etnološkinja. Kod njih je običaj bio da se do podne slavi Sveti Ilija, a posle podne Alija, pa se pre podne nije išlo na rad u polje.

(Ona.telegraf.rs)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI