RUSIJI SE RAT OBIJA O GLAVU? Sankcije bi mogle da je pogode teže nego što se mislilo
Tanjug

Dokument, rezultat višemesečnog rada zvaničnika i eksperata koji pokušavaju da procene pravi uticaj ruske ekonomske izolacije usled invazije predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, daje mnogo strašniju sliku nego što zvaničnici obično čine u svojim optimističnim javnim izjavama. Blumberg je pogledao kopiju izveštaja, sastavljenog za sastanak najviših zvaničnika iza zatvorenih vrata 30. avgusta. Ljudi upoznati sa razmatranjem potvrdili su njegovu autentičnost.

Dva od tri scenarija u izveštaju pokazuju da se kontrakcija ubrzava sledeće godine, pri čemu se ekonomija vraća na predratni nivo tek krajem decenije ili kasnije. U „inercijskom” scenariju ekonomija će dostići dno sledeće godine 8,3% ispod nivoa iz 2021. godine, dok „stresni” scenario postavlja najniži nivo u 2024. na 11,9% ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Rusija vidi da sankcije rastu

Svi scenariji vide da se pritisak sankcija pojačava, sa više zemalja koje će im se pridružiti. Oštro okretanje Evrope od ruske nafte i gasa takođe bi moglo da utiče na sposobnost Kremlja da snabdeva sopstveno tržište, navodi se u izveštaju.

Osim samih ograničenja, koja pokrivaju otprilike četvrtinu uvoza i izvoza, izveštaj opisuje kako se Rusija sada suočava sa „blokadom“ koja je „uticala na praktično sve oblike transporta“, dodatno odsecajući privredu zemlje. Tehnološki i finansijski ograničenja doprinose pritisku. Izveštaj procenjuje da bi čak 200.000 IT stručnjaka moglo da napusti zemlju do 2025. godine, što je prva zvanična prognoza sve većeg odliva mozgova.

Javno, zvaničnici kažu da je udarac od sankcija bio manji nego što se strahovalo, sa smanjenjem verovatno manjim od 3% ove godine, a još manje u 2023. Spoljni ekonomisti su takođe prilagodili izglede za ovu godinu, povlačeći početne prognoze duboke recesije kao ekonomija se održala bolje nego što se očekivalo.

Pad izvoza

U dokumentu se poziva na niz mjera za podršku privredi i dalje ublažavanje uticaja ograničenja kako bi se ekonomija oporavila na predratni nivo 2024. i nastavila da raste nakon toga. Ali ti koraci uključuju mnoge od istih mera za stimulisanje investicija koje je vlada rekla u poslednjoj deceniji, kada je rast uglavnom stagnirao čak i bez sankcija.

Vladina pres služba uputila je upit o izveštaju Ministarstvu privrede, koje nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.

U narednih godinu ili dve, izveštaj upozorava na „smanjenje obima proizvodnje u nizu izvozno orijentisanih sektora“, od nafte i gasa do metala, hemikalija i proizvoda od drveta. Iako je kasnije moguć neki oporavak, „ovi sektori će prestati da budu pokretači ekonomije“.

Ne, Jejl – sankcije nisu izazvale kolaps u Rusiji

Potpuni prekid isporuke gasa Evropi, glavnom ruskom izvoznom tržištu, mogao bi koštati čak 400 milijardi rubalja (6,6 milijardi dolara) godišnje u vidu izgubljenih poreskih prihoda, navodi se u izveštaju. Neće biti moguće u potpunosti nadoknaditi izgubljenu prodaju novim izvoznim tržištima čak ni na srednji rok.

Udar na sektor nafte

Kao rezultat toga, proizvodnja će morati da se smanji, ugrožavajući ciljeve Kremlja za proširenje domaćih zaliha gasa, navodi se u izveštaju. Nedostatak tehnologije potrebne za postrojenja za tečni prirodni gas je „kritičan“ i može ometati napore za izgradnju novih.

Planovi Evrope da prestane da uvozi ruske naftne derivate – oko 55% izvoza je tamo otišlo prošle godine – mogli bi da izazovu oštre rezove u proizvodnji, zbog čega domaće tržište takođe ostane bez goriva.

Proizvođači metala gube 5,7 milijardi dolara godišnje zbog ograničenja, navodi se u izveštaju.

Ukoliko svetska privreda padne u recesiju, upozorava se u izveštaju, Rusija bi mogla dodatno da smanji izvoz jer postane „snabdevač“ na globalnim tržištima, a potražnja za njenim proizvodima najpre nestane. To bi moglo da izazove pad rublje i skok inflacije.

Što se tiče uvoza, „glavni kratkoročni rizik je obustava proizvodnje zbog nedostatka uvoznih sirovina i komponenti“. Na duži rok, nemogućnost popravke uvezene opreme mogla bi trajno ograničiti rast, navodi se u izveštaju.

'Kritični uvoz'

„Jednostavno ne postoje alternativni dobavljači za neke kritične uvoze“, navodi se.

Čak iu poljoprivrednom sektoru, gde je Kremlj hvalio svoje napore da zameni inostrane zalihe, zavisnost od ključnih inputa mogla bi da natera Ruse da smanje potrošnju hrane kako zalihe opadaju, navodi se u izveštaju.

Ograničenja pristupa zapadnoj tehnologiji mogu gurnuti Rusiju generaciju ili dve iza trenutnih standarda jer je primorana da se oslanja na manje napredne alternative iz Kine i jugoistočne Azije.

U izveštaju se upozorava da će sankcije takođe primorati vladu da revidira niz razvojnih ciljeva koje je Putin postavio pre rata, uključujući i one za podsticanje rasta stanovništva i očekivanog životnog veka.

  • Poljoprivreda: Punih 99% proizvodnje živine i 30% proizvodnje mlečnih goveda Holštajn zavisi od uvoza. Seme za osnovne proizvode poput šećerne repe i krompira se takođe uglavnom donosi izvan zemlje, kao i hrana za ribe i aminokiseline.
  • Vazduhoplovstvo: 95% putničkog obima prevozi se avionima inostrane proizvodnje i nedostatak pristupa uvezenim rezervnim delovima bi mogao da dovede do smanjenja flote kako prestanu da koriste
  • Mašinskogradnja: samo 30% mašina alatki su ruske proizvodnje i lokalna industrija nema kapacitet da pokrije rastuću potražnju
  • Farmaceutika: Oko 80% domaće proizvodnje se oslanja na uvozne sirovine
  • Transport: Ograničenja EU su utrostručila troškove drumskih pošiljki
  • Komunikacije i IT: Ograničenja na SIM kartice bi mogla da dovedu do toga da Rusija ostane bez njih do 2025. godine, dok bi njen sektor telekomunikacija mogao da zaostane pet godina za svetskim liderima 2022.

Komentari (0)

Loading