Vlasti u Finskoj pokrenule su proceduru za izmenu zakona koji trenutno strogo zabranjuje uvoz, posedovanje i skladištenje nuklearnih eksplozivnih naprava na teritoriji države.

Ovaj potez predstavlja radikalan raskid sa politikom neutralnosti koju je Finska održavala decenijama, a predlog zakona je već upućen parlamentu na usvajanje.

Ovo je najveće menjanje politike neutralnosti Finske posle Drugog svetskog rata i tokom Hladnog rata. Tada je Finska svesno izbegavala sve što bi moglo da isprovocira Sovjetski Savez, uključujući bilo kakvu vezu sa nuklearnim oružjem.

Prvi veliki lom te linije bio je ulazak u NATO 2023. Ono što se upravo dešava je sledeći korak i još konkretniji.

Odluka o omogućavanju prisustva nuklearnog arsenala u Finskoj obrazlaže se potrebom za jačanjem odbrambenih kapaciteta na istočnom krilu NATO saveza.

Nakon pristupanja Alijansi, Finska teži da u potpunosti integriše svoju odbranu sa savezničkim standardima, verujući da će nuklearno odvraćanje smanjiti rizik od potencijalnog vojnog sukoba u regionu Baltika.

Uloga aviona F-35 u novoj strategiji

Značajan faktor u ovoj tranziciji je i finska kupovina najsavremenijih američkih borbenih aviona F-35.

Ovi avioni su projektovani tako da mogu da nose modifikovane nuklearne bombe (poput modela B61-12), što Finskoj teoretski omogućava da aktivno učestvuje u misijama nuklearnog deljenja ukoliko se za tim ukaže potreba u okviru kolektivne odbrane NATO.

Oštra reakcija Kremlja

Zvanična Moskva je odmah reagovala na najave iz Helsinkija. Kremlj je ovaj korak ocenio kao direktnu eskalaciju tenzija i promenu bezbednosne arhitekture u Evropi.

Ruski zvaničnici su upozorili da će, u slučaju stacioniranja nuklearnog oružja u blizini ruske granice, Rusija biti prinuđena da preduzme "adekvatne kontramere" kako bi zaštitila sopstvenu bezbednost.

Istorijski kontekst: Od tampon zone do nuklearne baze

Zakon o nuklearnoj energiji, koji je trenutno na snazi, donet je još 1987. godine kako bi se garantovalo da Finska neće postati poprište nuklearnog sukoba između tadašnjih supersila.

Danas, u svetlu promenjenih geopolitičkih okolnosti, Helsinki smatra da su te barijere postale prepreka za efikasnu odbranu zemlje koja deli granicu od preko 1.300 kilometara sa Rusijom.