OBRT U PRIČI O TRANSPLANTACIJI SVINJSKOG SRCA Žena nije mogla da dođe sebi kada je videla o kome je reč: Ukočila sam se...
Foto: Youtube/Printscreen

Pre tri dana svet je obišla senzacionalna vest da su srčanom bolesniku iz Merilenda hirurzi presadili srce genetski modifikovane svinje. To je bila prva uspešna transplantacija svinjskog srca u čoveka, a priča o pacijentu Davidu Benetu (57) dobila je zanimljivi zaplet, piše Jutarnji list. 

Lesli Šumaker Dauni bila je kod kuće i čuvala svoje dvoje unučadi kada je dobila poruku na mobilnom, prenosi Vašington Post.

Čerka joj je poslala link članka o 57-godišnjem muškarcu sa terminalnom srčanom bolešću koji je tri dana ranije u medicinskom centru Univerziteta Merilend dobio srce genetski modifikovane svinje.

- Kakav veliki napredak za nauku... - pomislila je Dauni čitajući naslov. Zatim joj je telefon ponovo zazvonio.

- Mama... - rekla joj je ćerka i poručila da obrati pažnju na ime čoveka.

Ukočila se. Čovek koji je nazvan "pionirom medicine", David Benet, bio je isti čovek koji je 1988. osuđen da je sedam puta nožem izbo njenog mlađeg brata koji je zbog povreda ostao zauvek paralizovan. Edvard Šumaker proveo je sledećih 19 godina u invalidskim kolicima pre nego što je 2005. doživeo moždani udar i umro dve godine kasnije, nedelju dana pre svog 41. rođendana.

- Ed je patio - rekla je Dauni za Vašington Post.

- Godinama smo proživljavali traumu, cela porodica se s tim morala nositi - dodala je.

Prema njenim rečima, nakon što je Benet izašao iz zatvora odsluživši kaznu za napad nožem, “nastavio je živeti mirnim i ugodnim životom".

- Sada ima drugu priliku s novim srcem, ali volela bih, barem po mom mišljenju, da je druga prilika pripala nekome ko to zaslužuje - rekla je Dauni.

Više od 106 hiljada Amerikanaca nalazi se na državnoj listi čekanja za transplantaciju organa, a 17 ljudi umire svaki dan ne dočekavši organ koji im je potreban. Suočeni s takvim nedostatkom, nekim porodicama se može učiniti da čini nesavesnim da se osuđenima za nasilne zločine omogući zahvat koji spašava život koji je mnogima očajnički potreban.

No, većina lekara ne deli to mišljenje. Ne postoje zakoni ili propisi koji zabranjuju nekome s kriminalnom prošlošću da bude kandidat za transplantaciju ili bude podvrgnut eksperimentalnom postupku.

- Ključno načelo u medicini je lečiti svakoga ko je bolestan, bez obzira ko je i kakva je njegova prošlost - rekao je Artur Kaplan, profesor bioetike na njujorškom univerzitetu.

- Mi se ne bavimo odvajanjem grešnika od svetaca. Zločinom se bavi pravna struka - zaključio je.

Iako je to službeni stav saveznih zvaničnika i etičkih poverenstava zaduženih za propise o transplantaciji, bolnicama se na lokalnom nivou daje pravo diskrecije. Naime, mogu odlučiti koje osobe ispunjavaju uslove za stavljanje na spomenutu listu čekanja.

Često se u obzir uzimaju i druge opcije, uključujući istorija zlouporabetrebe supstanci ili zatvorenikov rizik od razvoja infekcije dok je u zatvoru.

Medicinski etičari tvrde da kazneno-pravni sistem izriče zatvorsku kaznu, vraćanje odštete ili druge kazne onima koji su osuđeni za teška kaznena dela. Uskraćivanje medicinskih usluga nije deo te kazne, tvrde.

- Ta podela između pravnog i medicinskog sistema postoji s dobrim razlogom - rekao je Skot Halpern, profesor medicinske etike na Univerzitetu Pensilvanija.

- Imamo pravni sistem osmišljen da odredi naknadu za zločine - rekao je i dodao da imamo zdravstveni sistem čiji je cilj pružanje nege bez obzira na osobni karakter ili prošlost ljudi.

Predstavnici Medicinskog centra Univerziteta Merulend odbili su reći znaju li za Benetovu kriminalnu prošlost.

U pisanoj izjavi, zvaničnici su rekli da bolnica u Baltimoreu pruža "negu koja spašava živote svakom pacijentu koji uđe na njihova vrata na temelju medicinskih potreba, a ne njihove prošlosti ili životnih okolnosti".

- Ovom je pacijentu transplantacija bila preko potrebna - rekli su predstavnici. Utvrdili su da je odluka o njegovoj podobnosti za transplantaciju donesena isključivo na temelju njegove medicinske dokumentacije.

U medijskim istupima neposredno nakon operacije koja je trajala devet sati, Benetovi lekari su rekli da su predložili eksperimentalni pristup, jer su smatrali da Benet ne ispunjava uslove za normalnu transplantaciju ljudskog srca.

Sin pacijenta sa svinjskim srcem, David Benet Jr., koji radi kao fizioterapeut u Severnoj Karolini, rekao je da je nekoliko bolnica odbilo staviti njegovog oca na listu čekanja jer u prošlosti nije slušao savete lekara i redovno odlazio na preglede. Takođe, nije dosledno uzimao svoje lekove.

Benet je u oktobru počeo primećivati simptome slabljenja srca. Početkom novembra, odveden je na Univerzitet u Merilendu. Dok se Benet pripremao za moguću smrt, ispričao je njegov sin, raspitivao se o mogućnostima da pomogne drugima tako što će možda donirati svoje organe ili na neki način pomoći u unapređenju medicine.

Ističe da je uživao u svom životu. U kući pored njegove živela je jedna od njegove tri sestre. Voleo je raditi kao majstor, navijati za Pitsburg Stilerse i provoditi vreme sa svojih petoro unučadi i psom Lakijem.

Grifit je za Njujork Tajms rekao da je Benetu ponudio opciju svinjskog srca sredinom decembra.

- Ne možemo vam dati ljudsko srce; ne ispunjavate uslove. Ali možda možemo upotrebiti životinjsko srce, odnosno, srce svinje - ispričao je Grifit.

Dodao je da mu je objasnio da to nikada pre nije učinjeno, no verovao je u uspeh transplatacije.

- Nisam bio siguran da me razume. A onda je pitao: 'Znači li to da ću početi groktati?' - prisetio se voditelj operacije, Bartli Grifit.

Tokom novogodišnje noći, savezni zvaničnici dali su hitnu dozvolu za eksperimentalni postupak.

- Ili će umreti ili ćemo uspeti izvesti ovu transplantaciju. Nema drugih opcija - rekao je Benet dan pre operacije.

Tada je Benet već nedeljama bio prikovan za bolnički krevet.

- Želim živeti - rekao je, shvativši da mu ova operacija ne predstavlja drugu, već treću priliku.

Naime, pre više od 30 godina, Benet je proglašen krivim za fizički napad i nošenje skrivenog oružja nakon što je Šumakera izbo nožem.

Osuđen je na 10 godina zatvora i naloženo mu je da isplati odštetu. Kazneno-popravno odeljenje nije mogao reći koliko je godina kazne Šumaker odslužio niti kada je pušten na slobodu "jer je slučaj zastareo". Dauni je rekla kako misli da je odslužio oko pet godina.

Šumaker i njegova porodica takođe su tužili Beneta, kojem je naloženo da plati 3,4 miliona dolara odštete.

Dauni je rekla da njeni roditelji nikada nisu dobili "ni novčića" od tužbe, a dizali su kredite za kupovinu odgovarajućeg kombija i druge opreme za svog sina.

Dok je Dauni čitala o čoveku kojeg hvale zbog svoje hrabrosti, razmišljala je o neizrecivoj boli koju je uneo u njen život.

Dauni ne poriče važnost transplantacije, ali je rekla da je "boli videti ljude koji Beneta nazivaju herojem".

- Dali su mu još jednu priliku za život, ali moj brat Edu je nije dobio - rekla je Dauni.

Pročitala je brojne članke o transplantaciji, ali ime svog brata nije pročitala nijednom...

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading