Književnica i novinarka Vedrana Rudan (76) često daje svoje iskrene komentare o događajima u Hrvatskoj putem svog bloga.

Bez ustezanja, Rudan iznosi svoje mišljenje o aktuelnim temama, a ovoga puta se osvrnula na stoti rođendan Hrvatskog radija. Njenu objavu prenosimo u celosti.

Prisjećanja na posao
„Davno sam bila urednica emisije ‘Primorska poneštrica’, humorističke emisije na Radio Rijeci. Malo je reći da smo bili slušani. Govorili smo čakavski, ali su nas voleli i oni koji nisu pričali čakavski. Čakavski je jezik, ne dijalekt. Svojom emisijom sam htela pokazati da čakavski nije govor manjine koja ne može savladati književni jezik“, počela je Rudan.

„Uz pomoć fantastične ekipe uspela sam u tome. Dugo se sećam da sam uporno tražila mlade, pametne čakavice i čakavce koji će našem materinjem jeziku vratiti ugled. Našla sam Helenu Semion, Rajku Jurdanu, Mirtu Žefran, Damira Kukuljana i Elianu Čandrlić“, priseća se.

„Bila je to ekipa iz snova. Duhoviti, pametni, obrazovani – pravi klinci koji su obećavali. Svi moj izbor. Bila sam na njih beskrajno ponosna. Hrvatska demokratija je ‘Poneštricu’ ugušila čim je došla na vlast. Mladi su otišli na fakultete, mi stariji u život, ali se svakog četvrtka podsećali snimanja, smeha i sreće kojom smo bili obuzeti dok smo govorili jezik koji je bio naš i kome nismo dali da umre“, dodala je.

Stoti rođendan
„Sigurna sam da se tako osećala i Eliana, pametna, smeđokosa devojčica. Nikad je nisam zaboravila. Njenu karijeru sam pratila izdaleka, površno. Bila je ‘moja’, nekad, ali uvek draga. Danas je Eliana šefica Hrvatskog radija. O radiju mislim sve najgore, ali Eliana mi je ostala u srcu. Čula sam od prijatelja šta se dešavalo tokom ‘igre’. Čuli ste i vi“, napisala je.

„Hrvatski radio slavi stoti rođendan. Trebalo je nagraditi slušaoce koji su obavezni pretplatnici. I bi tako: u centru Zagreba postavljen je šator, odabrani ‘sretnici’ trebali su držati dlan na plastici, a ko izdrži, dobija 10.000 eura. Pobijedila je žena koja je 14 sati smrznuta držala ruku na ledenom balonu. Već viđeno u filmu ‘I konje ubijaju, zar ne?’ Prostačko mučenje sirotinje, ponižavanje ljudi pred kamerama i prolaznicima, proslava koja može pasti na pamet samo bolesnom umu ili biću bez empatije“, dodala je.

„Eliana, ‘moja’ Eliana, ti si to odobrila. Ne mogu da verujem. Eliana, jesi li to ti? Nisi valjda. Nije moguće. Ako ipak jesi, sramiš li se sebe i svoje ‘karijere’ u javnoj kući koja je odavno velika hrvatska sramota? Eliana, zašto si izdala onu veselu, pametnu devojčicu koja je nekada bila u tebi? Je li ti sram? Malo? Malo, malo sram? Zašto sam te volela?“ zaključila je Rudan.