Dok Evropu pogađaju novi talasi ekstremnih vrućina, građani Francuske okrenuli su se jednostavnom i jeftinom rešenju koje je za kratko vreme postalo pravi hit. U prodavnicama širom zemlje gotovo je nemoguće pronaći "Blanc de Meudon", odnosno mlevenu kredu koja se decenijama koristila za čišćenje i pravljenje boja, a sada je među najtraženijim proizvodima za rashlađivanje domova.

Razlog je jednostavan – kada se pomeša sa vodom i nanese na prozorska stakla, kreda formira tanak mlečno-beli sloj koji propušta dovoljno prirodne svetlosti, ali istovremeno odbija veliki deo sunčevog zračenja i toplote. Iako mnogima deluje kao još jedan viralni trik sa interneta, iza ove metode stoje ozbiljna naučna istraživanja.

Zašto bela boja hladi prostor?

Kako klimatske promene donose sve češće i intenzivnije toplotne talase, posebno u urbanim sredinama, stručnjaci intenzivno istražuju jednostavna i energetski efikasna rešenja za rashlađivanje objekata.

Bele površine reflektuju sunčevu svetlost umesto da je apsorbuju, zbog čega se već dugo koriste za hlađenje krovova i fasada. Istraživanja pokazuju da obični beli premazi mogu da snize temperaturu površine za najmanje 1,7 stepeni Celzijusa u odnosu na okolinu tokom najtoplijeg dela dana.

Još bolje rezultate postižu specijalno razvijene ultra-bele boje. Naučnici sa Univerziteta Perdju u američkoj saveznoj državi Indijani razvili su premaz koji reflektuje čak 98,1 odsto sunčeve svetlosti, dok klasična bela boja odbija oko 85 odsto. Pored refleksije svetlosti, ovi premazi oslobađaju toplotu u atmosferu procesom poznatim kao radijaciono hlađenje, pa površina može biti hladnija čak i od okolnog vazduha.

Zašto je obična kreda toliko efikasna?

Glavni sastojak krede je kalcijum-karbonat, mineral koji gotovo ne upija sunčevu energiju.

"Kalcijum-karbonat apsorbuje veoma malo sunčeve svetlosti, uključujući vidljivi deo spektra, zbog čega izgleda belo. Takođe gotovo uopšte ne upija ultraljubičasto i infracrveno zračenje, što ga čini odličnim materijalom za reflektovanje gotovo celokupne sunčeve energije", objašnjava Sjangju Li, istraživač iz Centra za istraživanje tehnologija hlađenja pri Univerzitetu Perdju.

Upravo zbog tih osobina naučnici danas koriste nanočestice kalcijum-karbonata u razvoju nove generacije takozvanih superhladnih premaza.

"Takve čestice široko se koriste u bojama za radijaciono hlađenje, uključujući i našu superhladnu boju", kaže istraživač Džjašuo Vang sa Univerziteta Novi Južni Vels u Sidneju.

Kreda rasprodata širom Francuske

Popularnost ovog trika iznenadila je čak i trgovce. Francuski mediji navode da je potražnja za mlevenom kredom naglo porasla, pa su brojne prodavnice ostale bez zaliha.

Proizvod koji se ranije uglavnom koristio za izbeljivanje izloga tokom renoviranja ili za zasenjivanje staklenika sada se masovno kupuje za premazivanje prozora stanova i kuća.

"Znali smo za ovu ideju još tokom prethodnog toplotnog talasa, ali smo zaboravili da kupimo proizvod. Sada je prekasno, rasprodat je svuda", rekao je jedan kupac za francuski list Ouest-France.

Pojedine škole počele su da koriste ovu metodu kako bi makar delimično snizile temperaturu u učionicama tokom najtoplijih dana.

Izolacija ostaje najbolje dugoročno rešenje

Ipak, stručnjaci upozoravaju da premazivanje prozora kredom nije zamena za kvalitetnu toplotnu izolaciju zgrada.

Francuske vlasti ističu da izolacija i dalje predstavlja najefikasnije dugoročno rešenje za zaštitu od letnjih vrućina, dok kreda može biti korisna kao privremena pomoć tokom ekstremnih temperatura.

Jedna od najvećih prednosti ove metode jeste njena niska cena. Za razliku od klima-uređaja, koji troše električnu energiju i dodatno zagrevaju spoljašnji prostor ispuštanjem toplog vazduha, premaz od krede gotovo da nema troškove korišćenja, pa predstavlja održiviji način pasivnog hlađenja.

Trend se uklapa u koncept takozvanih "cool roof" sistema, odnosno farbanja krovova u belo ili premazivanja reflektujućim slojevima. Takva praksa vekovima postoji u mediteranskim zemljama poput Grčke, gde bele kuće nisu samo prepoznatljiv simbol već i efikasan način zaštite od letnjih vrućina.

Istraživanja pokazuju da bi masovnija primena reflektujućih krovova tokom toplotnih talasa mogla da snizi prosečnu temperaturu velikih gradova za gotovo jedan stepen Celzijusa i smanji broj zdravstvenih problema izazvanih ekstremnim vrućinama.

Ako nemate kredu, naučnici su testirali i jogurt

Istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva ispitali su još jednu neobičnu alternativu – običan jogurt.

Eksperimentalno su premazali prozore tankim slojem jogurta i utvrdili da je temperatura u prostorijama u proseku bila niža za oko 0,6 stepeni Celzijusa, dok je tokom veoma toplih i sunčanih dana razlika dostizala čak 3,5 stepeni.

Iako na prvi pogled zvuči neobično, istraživači navode da neprijatan miris brzo nestaje nakon što se tanak sloj jogurta osuši, ostavljajući efekat sličan onom koji postiže premaz od krede.